Psihološka smrt

Treba da razumemo potrebu da radimo sa tri faktora revolucije svesti, ako želimo stvarno  bitnu autorealizaciju. Ako isključimo bilo koji od faktora revolucije svesti, rezultat će biti poraz.

Rađanje, smrt i požrtvovanje radi čovečanstva, to su ta tri osnovna činioca revolucije svesti.

Potrebno je da vi duboko razumete neophodnost otapanja (disoluciuja) svojeg JA (Ego-a). Ko ne radi na otapanju Egoa u svakoj egzistenciji će se degenerisati sve više i više...

Najbolja didaktika za otapanje Ego-a nalazi se u svakodnevnom intenzivnom životu. 

Zajednički život je divno ogledalo gde se "JA" može posmatrati u svojoj celokupnosti.

U našem odnosu sa drugima, naše greške iz dubina podsvesti spontano procvetaju, izlaze na površinu, zato što nas podsvest izdaje i ako nam je percepcija u budnosti, onda ih vidimo onakve kakve su one same po sebi.

Najveća radost za gnostičara je otkrivanje nekih od svojih grešaka.

Pronađena greška, mrtva greška; Kada otkrijemo neku grešku, treba da je vidimo na sceni kao u bioskopu, ali da joj ne  sudimo, niti presuđujemo.

Nije dovoljno da intelektualno razumemo otkrivenu grešku, potrebno je da se udubimo u unutrašnju meditacijiu kako bi uhvatili grešku na drugim nivoima pameti.

Pamet ima mnogo nivoa i dubina, i dok ne razumemo neku grešku na  svim nivoima pameti, nismo uradili ništa i ova nastavlja da postoji kao demon primamljivač u osnovi sopstvene podsvesti.

Kada smo grešku razumeli integralno na svim nivoima pameti, onda se ova dezintegriše zajedno sa svojim malim Ja koje je karakteriše, i svede se na kosmički prah u supraosetljivim svetovima.

Tako ćemo umirati tren za trenom, tako ćemo ustanoviti u nama stalni centar svesti, centar permanentne gravitacije.

Unutar svakog ljudskog bića koje se nalazi na poslednjem stepenu degradacije, nalazi se Buddhata, Budistički unutrašnji princip, psihički materijal ili sirovina za  prizvodnju onoga što se zove duša.

Mnogobrojno Ja neumesno rasipa ovaj psihički materijal u atomskim eksplozijama zavisti, pohlepe, mržnje, ljubomore, fornikacije, zavisnosti, ponosa, itd. ...

U meri u kojoj će višestruko Ja umirati tren za trenom, psihički materijal će se akmulirati u našoj sopstvenoj unutrašnjosti, pretvarajući se u centar permanentne svesti.

Tako ćemo uspeti da se individualiziramo (upojedinimo) malo po malo; Dezegoizacijom (oslobađanjem od Ego-a) individualiziramo se (Kada se oslobodimo mnogobrojnih Ja postajemo jedinka).

Naznačujemo da individualnost nije sve; posredstvom doživljaja "iz Betleema" treba da se supraindividualiziramo.

Rad na dezintegraciji Ego-a je veoma ozbiljan, potrebno je da duboko iztražujemo sami sebe na svim nivoima pameti; Ego (Ja) je knjiga u više tomova.

Potrebno je da pretvorimo podsvesnost u svesnost i ovo je moguće samo ako obavimo izbacivanje Ego-a. 

Kad svesnost stiže da zuzme mesto podsvesnom, dobijemo ono što se naziva stalna svest.

Onaj kome pripada stalna svest nastavlja da živi svaki trenutak svesno ne samo u fizičkom svetu, već i u višim svetovima.

Današnje čovečanstvo jeste 97% podsvesno i zato duboko spava ne samo u fizičkom svetu, već i u supraosetljivim svetovima za vreme spavanja fizičkog tela i posle smrti.

Imamo potrebe da umre Ja, treba da umiremo tren za trenom, ovde i sad, ne samo u fizičkom svetu, već u svim ravnima (oblastima) kosmičkog Uma.

Treba da budemo bez milosti sami sa sobom i da napravimo disekciju otkrivenog "Ja", sa izvanrednim skalpelom autokritike.