Velika pobuna

Legenda vekova govori da od kada je rukom Perseja (Solarnog junaka grčke mitologije) Meduzi odsečena glava, ljudi koji su čeznuli ka Olimpu nisu više nikada gubili svoj život, skamenjeni oštrim i strahovitim pogledom takvog jednog monstruma, pola čoveka pola gmizavca, čije su se smrtne strele zabadale kao neki noževi u tela tragača za Zlatnim runom.

To je realnost koju je Hermetičko predanje učinilo da stigne do naših ušiju čak i u ovim danima opskurantizma, koji je svojstven Kali-Yugi ili Crnom dobu, kog doživljavamo ovde i sada. Ovakvom jednom pričom aludiralo se, u prastara vremena, na teške opasnosti koje su uvek vrebale neustrašive osvajače Nebeskog Carstva koje se, uzgred rečeno, i citirajući apokaliptičke iskaze: „jurišem osvaja, a osvojili su ga samo oni neustrašivi“.

Upadajući u ovu tematiku, treba da našem cenjenom čitaocu kažemo da sve mitske orijentalne ili okcidentalne legende nisu proste literarne aberacije niti retorički pokušaji prastarih naroda, nego, naprotiv, konstituišu sakralno nasledstvo pojedinih izuzetnih Majstora koji su se usudili da na dvoboj izazovu vreme, smrt i mehaničke zakone egzistencije, da bi iz njih izvukli najskupocenije enigme i najskrivenije tajne. Solomon je rekao: „Slava Boga je da krije svoje tajne, a čovečija da ih razotkrije“; ipak, ovde ima nečega o čemu treba da vodimo računa kada govorimo o ovoj akciji, a to je da su se svi proroci, Prosvetljeni, Majstori ili Vodiči čovečanstva odnosili na „Ljude“, a ne na „intelektualne životinje“, onda kada su označavali glavnog junaka takve odvažnosti.

Ovim želimo da ukažemo da glavni zadatak ljudskog stvorenja da se odvoji od Točka vremena kako bi ušao u nedra Večnosti, traži od strane pomenutog stvorenja prapočetni razvitak da bi ono dotaklo u prvom redu istinski „Solarni stadijum“ i da bi moglo, kasnije, da učini revalorizaciju (ponovno uspostavljanje) svojih Duhovnih moći i da stigne do visine Titana, svoga Kosmokratora, drugačije rečeno, Kralja i Sacerdota (Sveštenika) Prirode po ordenu Melkisedeka – Kralja Salema.

Dakle, ljudsko biće, sa filozofske tačke gledišta, i tačnije, ontološki, ima ispred sebe da izvrši dva velika zadatka, kako bi ispunilo istinski cilj svog boravka u Univerzalnosti Života; prvi: DA SPOZNA SAMOGA SEBE, DA STVORI SVOJU DUŠU I DA KOAGULIŠE SOLARNU SVETLOST o kojoj je toliko pričala srednjevekovna Alhemija. Drugi: DA UČINI TAKO DA KOAGULISANA SVETLOST SIJA čitavom svojom blistavošću, prelazeći sve materijalne ili duhovne prepreke, sve dok ne stupi u stalni dodir sa Božanskim Inteligencijama koje prebivaju onostrano od Dobra i Zla.

Mnogi su ostvarili prvi zadatak, drugi je najteži, zato što kandidati za taj zadatak ulaze u ono što je u Transendentalnom okultizmu poznato kao „Inicijatička pustinja“. Da bi se održali na nogama, na tim oštrim teritorijama, devotanu je potrebna viša pomoć, nepokolebljiva vera i prikladna metodika. 

Ovde, u ovom delu Hermetičkog putovanja, izlazi na put vekova i doba Venerabilni Majstor Samael Aun Weor, da bi nam objasnio, pomoću jedne iznenađujuće logike i izuzetne didaktike, pravac kojim treba da ide barka Argonauta, koji treba da napusti Niži Haos kako bi ušao u Viši Haos. Dovoljno je da navedemo nekoliko njegovih reči o ovom teškom trajektu (putanji): „Grubi je Put INTIMNE AUTOREALIZACIJE BIĆA. Koliko provalija! Kakvih teških tesnaca! Užasnih lavirinata! Na ovom Unutrašnjem putu, onda kada neko veruje da vrlo loše napreduje, događa se da ide dobro. Na ovom Unutrašnjem putu, kada neko računa da veoma dobro napreduje, u realnosti, veoma loše napreduje. Ono što se na normalan način zabranjuje dokazuje se da je najpravičnije; takav je Unutrašnji put. Na ovom Tajnom putu postoje momenti kada neko ne zna šta je dobro niti šta je zlo. Put je prepun Opasnosti u unutrašnjosti i u spoljašnjosti; To je Put neopisivih misterija gde duva samo povetarac smrti...“

Ovo je Putanja, Put, Staza koju danas stiže da nam je označi ovaj Veliki tribun (vođa) dinastije AS-ova koji, odeven Ogrtačem svoje mudrosti i utemeljen na Kamenu Blistavosti (Filozofskom kamenu), svira svetu svojom trubom da bi pocepao letargiju ljudi i da bi ih podsticao na „Veliku emancipaciju“, na „Veliki skok“, na „Veliko oslobođenje“, odnosno, na „VELIKU POBUNU“, kako bi se odmarali onostrano od Stubova Dobra i Zla, u Supremnoj sreći zvezda, noseći u svojim rukama legendarne trofeje: NESALOMIVO KOPLJE i SREBRNI PEHAR...