Bedna intelektualna životinja, pogrešno nazvana čovek, ima potrebe za elanom, podstrekom, potrebno joj je nešto što bi je oduševljavalo u borbi, stimulus za rad na sebi. Znam da je bedna intelektualna životinja, samom svojom prirodom, slaba i da se nalazi u kompletno teškoj situaciji; Ego je vrlo jak, a personalitet vrlo slab; ostaviti je tako, skoro da neće moći ni da se kreće. Ima potrebe za nečim što će je oduševljavati u radu, potreban joj je intiman oslonac. Ova je stvar moguća samo posredstvom MEDITACIJE...
Pre svega, potrebno je da naučimo da živimo iz trenutka u trenutku; da znamo iskoristiti svaki momenat, da ne odmeravamo momenat. Momentalnost je specifična karakteristika gnostičara. Mi volimo filozofiju momentalnosti.
U određenoj situaciji Majstor Nansen je bio upitan:
- Šta je TAO?
- Običan život!
- Šta se može uraditi da bi se živelo u skladu s njim?
- Ako želiš da živiš u skladu sa njim, bežaće od tebe. Nemoj želeti da pevaš ovu pesmu, ostavi je da sama peva. Da li jadno štucanje nastupa samo?
Podsetite se ove rečenice: "Gnoza se doživljava u delima, vene u apstrakcijama i teško ju je naći čak i u najplemenitijim mislima ".
Majstor Bokujo je bio upitan:
- Treba da se oblačimo i jedemo svakog dana? Kako možemo da sve ovo izbegnemo?
Majstor je odgovorio:
- Jedemo, oblačimo se...
- Ne razumem-reče učenik.
- Onda oblači se i jedi-reče majstor.
Ova je, taman, akcija oslobođena od protivrečnosti. Jedemo? Oblačimo se? Zbog čega da od ovog stvaramo problem? Zbog čega mislimo na druge stvari dok jedemo i oblačimo se?
Ako jedeš, jedi i ako se oblačiš, oblači se i ako hodaš ulicom, hodaj, hodaj, ali nemoj misliti na druge stvari, radi samo ono što radiš, ne beži od onoga što radiš, ne beži od dela, ne puni ih tolikim značenjima, simbolima, pridikama i upozorenjima. Doživljavaj ih bez alegorija, doživljavaj ih sa receptivnom pameću trenutak za trenutkom.
Ovaj stalan napon pameti, ovaj stalan napon, vodi nas ka buđenju svesti. Ako jedemo i mislimo na posao, jasno je da sanjamo. Ako vozimo kola i mislimo na verenicu, logično je da nismo budni (trezni), sanjamo. Ako radimo i u isto vreme se sećamo kuma ili kumice, prijatelja, brata, itd., jasno je da sanjamo.
Strašni su napor i stanje budnosti koji su potrebni, sekundu za sekundom, trenutak za trenutkom, da se ne bi stropoštali u sanjanju. Dovoljan je minut nepažnje i pamet će već da sanja setivši se nečega, misleći na razne stvari sa posla ili na stvar koju doživljavamo tog momenta.
TEHNIKA Kad praktikujemo meditaciju, naša je pamet obuzeta sa puno sećanja, želja, pasija, preokupacija, itd.
Treba da izbegnemo sukob između pažnje i odvraćanja. Postoji konflikt između odvraćanja i pažnje onda kada se borimo protiv ovih navaljivača pameti. JA je projektor ovih mentalnih napadača. Tamo gde postoji konflikt ne postoji mir, niti tišina.
Treba da poništimo projektor posredstvom samo-opažanja i razumevanja. Ispitajte svaku sliku. Svako sećanje, svaku misao koja stiže do pameti. Podsetite se da svaka misao ima dva pola: pozitivan i negativan.
Ulaz i izlaz su dva aspekta iste stvari. Visoko i nisko, prijatno i neprijatno itd., uvek su ta dva pola iste stvari.
Ispitajte ta dva pola svakog mentalnog oblika koji stiže do pameti. Podsetite se da samo studiranjem polariteta stiže se do sinteze.
Svaki mentalan oblik se može izbaciti uz pomoć sinteze.
Primer: Napada nas sećanje na neku verenicu. Da li je lepa? Podsetimo se da je lepota suprotna ružnoći i ako je u mladosti lepa, u starosti će biti ružna. Sinteza: Ne vredi da mislimo na nju, iluzija je, cvet koji neizbežno vene. U Indiji, ovakvo samo-opažanje i studija naše psihe, naziva se, dakako, Pratjahara (Pratyahara).
Neobične (bezvezne) misli treba da prolaze kroz prostor naše pameti u uzastopnom defiliranju, ali bez da ostavljaju ikakav trag. Beskonačna povorka projekcija misli od strane JA, na kraju se umori i, onda, pamet ostaje u tišini i u miru.
Neki autorealiziran Majstor je rekao: “Samo kada je projektor, odnosno JA, potpuno odsutan, onda nastaje tišina, koja nije proizvod pameti. Ova je tišina neiscrpna, ne pripada vremenu, samo se tada pojavljuje ono što jeste”.
Celokupna tehnika se svodi na dva principa:
1. Duboka refleksija.
2. Strašna vedrina.
« DUBOKA REFLEKSIJA » Potrebna nam je vedra refleksija ako stvarno želimo da stižemo do apsolutnog mira i tišine pameti.
Pored ovog, jasna je potreba razumevanja činjenice da u čistom gnosticizmu, izrazi vedrina i refleksija imaju dublju prihvaćenost, i na kraju treba da se razumeju u specijalnim uslovima.
Osećaj vedrine prelazi onostrano onome što se normalno podrazumeva smirenost i mir, uključuje neko superlativno stanje koje se nalazi onostrano mislima, željama, protivurečnostima i rečima; određuje neko stanje onostrano svetskoj galami.
Na isti način, osećaj refleksije je daleko onostran onom što se obično podrazumeva kao kontemplacija nekog problema ili ideje. Nije reč o mentalnoj aktivnosti ili kontemplativnom razmišljanju, već o nekoj objektivnoj svesti, vedroj i refleksivnoj, uvek osvetljenoj u sopstvenom iskustvu.
Iz ovog razloga, “vedar” znači vedrina bez misli, a refleksija znači intenzivna i bistra svest. “Vedra refleksija znači bistra svest u tišini ne-misliti”.
Onda kada vlada savršena vedrina, stiže se do pravog i dubokog osvešćenja (iluminacije).
KORACI KOJE ĆEMO SLEDITISvaki ozbiljan student koji želi da se udubi u polje Samo-spoznaje treba da vrednuje i ceni ova pravila, da ih praktikuje sa odgovornošću, zbog toga što je ovo jedini način koji nas uči da meditiramo.
 PRVI KORAK:
Apsosolutna relaksacija (opuštanje) celokupnog tela. Neophodno je da naučimo da relaksiramo telo radi Meditacije; nijedan mišić ne sme biti napet.
Neophodno je, potrebno, da praktikujemo sa zatvorenim fizičkim očima sa ciljem da izbegnemo spoljne senzitivne (osećajne) percepcije. Hitno je da odstranimo spoljne osećajne percepcije u toku duboke unutrašnje meditacije.
DRUGI KORAK:Postanimo potpuno svesni o duhovnom stanju u kom se nalazimo pre nego što će se pojaviti bilo koja misao.
Osnovni princip, živi temelj Shamadhi-a sastoji se u prethodnom retrospektivnom poznavanju samoga sebe. Uvlačenje u svoju unutrašnjosti, za vreme duboke meditacije, neophodno je. Treba da počnemo sa dubokim poznavanjem animiskog (onostrano fizičkom) stanja u kom se nalazimo, pre nego što će se pojaviti u intelektu bilo kakav mentalni (misaoni) oblik.
Urgentno je da razumemo činjenicu da svakoj misli koja se pojavljuje u pameti, prethodi bol ili zadovoljstvo, radost ili tuga, prijatnost ili neprijatnost, itd.
TREĆI KORAK:
Vedro Opažanje. Opažati sa vedrinom našu sopstvenu pamet; biti potpuno pažljiv kod svake mentalne forme koja se pojavljuje na ekranu pameti. “Pokušavajmo da neprekidno opažamo pamet”.
ČETVRTI KORAK:
Mantralizacija nekog Koana. Psihološko stanje pameti treba da bude receptivno, iskreno, unitotalno (jedna celina), potpuno, smireno i duboko.
Zadaci Mantralizacije Koana jesu:
• a) kombinovati u našem unutrašnjem univerzumu magične sile mantre ili Koana.
• b) Buđenje svesti.
• c) Akumulacija na intimnom (unutrašnjem) nivou hrističkih atoma visokog napona.
Sa Mantrama i sa Koan-ima (rečenicama koje vrše disocijaciju pameti) stiže se do receptivnog unitotalnog stanja.
PETI KORAK: Psihoanaliza. Pregledati, proveriti, ispitati koren, originaciju (poreklo), uzrok, glavnu osnovu ili motiv (povod) svih misli, sećanja, emocija, afekata, osećanja, slika, želja, itd., redom kojim se pojavlju u pameti.
U ovoj etapi potrebno je mudro kombinovati meditaciju sa snom. Urgentno je da uspostavimo i gradiramo (postepeno) san po volji. Iz mudre kombinacije sna sa meditacijom proizilazi ono što se naziva Iluminacija (Osvešćenje).
Na ovaj način će se ući u skrivene nivoe pameti, upoznavajući se sa intimnim uzrocima misli, osećaja i delovanja.
BITNE PREPORUKE 1. Treba da postoji stalnost ciljeva u tehnici meditacije, upornost, odlučnost, ustaljenost, trud. Nekonstantne, promenjive, neodlučne, bezvoljne osobe neće moći da stignu do Ekstaze, Satori, Shamadhí.
2. Bilo bi poželjno, u našem intersu, da prisustvujemo, koliko je moguće, u prostorijama za meditaciju (Gnostičkim Lumisialima). Evidentno je da se naučna tehnika meditacije može praksovati kako individualno, tako i u grupama osoba sa afinitetima.
POTREBE U DNEVNOM ŽIVOTU1. Treba da pokušavamo da se podsećamo, da zapamtimo ovaj “osećaj kontemplacije” tren za trenom u običnom i zajedničkom toku dnevnog života. Treba da se pretvorimo u špijune sopstvene pameti. Da je posmatramo u akciji tren za trenom.
2. Hitno je, neodložno i potrebno da se pretvorimo u špijune sopstvene pameti u toku svake uzburkane, neuredne aktivnosti; zaustavimo se makar na trenutak kako bi opažali. Esencija treba da se oslobodi od tela, afekata i pameti; ovo je evidentno, poznato, vidljivo, činjenica da kada se oslobađa od intelekta, oslobađa se od bilo čega.
|
Praktična Gnoza i Meditacija 
