Meditacija – "Hleb za mudraca"

 

Na tajanstvenom frontispisu hrama iz Delfia (Delphi) u živom je kamenu urezana grčka maksima koja je kazivala NOSCE TE IPSUM, "Čoveče, spoznaj samoga sebe i spoznaćeš Univerzum i bogove".
Studija samoga sebe, vedra refleksija, jasno je da do kraja vodi ka tišini i ćutanju pameti.
Kada je pamet u tišini i čuti, ne samo na površinskom nivou, intelektualnom, već u svim i u svakom od 49 odeljenja podsveti, onda sledi novina, oslobađa se Eencija, Svest i sledi buđenje duše, ekstaza, samadi (samadhi).
Dnevna praksa meditacije nas korenito menja. Oni koji se ne bave suzbijanjem Ja-ova, žive leteći od škole do škole i ne nalaze svoj Centar permanentne gravitacije, umiru sa neuspehom i ne stižu do Intimne Auto-realizacije Bića. Buđenje svesti je moguće samo posredstvom emancipacije i oslobađanja od mentalnog dualizma, borbe protivrečnosti, intelektualnog brbljanja.
Svaka autentična borba, bilo koliko da je beznačajna i nesvesna, pokazuje, u atomskim paklovima čoveka, crne i nepoznate tačke. Opazanje i upoznavanje ovih infrahumanih sopstvenih aspekata, proizilazi kao neophodnost radi dobijanja tišine i čutanja pameti. Samo u odsutnosti Ja, moguće je eksperimentisati i doživeti Integralnu revoluciju i Revoluciju dijalektike.

 

Vakuum je vrlo teško objasniti jer se ne može definisati, niti opisati. Vakuum se ne može opisati ili izraziti ljudskim rečima, zato što različiti jezici koji postoje na Teri  mogu definisati samo stvari i osećanja koja postoje: nipošto ne preuveličavamo ako tvrdimo da ljudski jezici nisu prikladni da izražavaju stvari i osećanja koja ne postoje, ali su ipak strašno realna.
Ako se pokušava da se definiše Iluminatorni vakuum u zemaljskim granicama ograničenog jezika od postojećih formi bilo bi, van svake sumnje, glupo i pogrešno.
Činjenica je da stvari postoje zahvaljujuči vakuumu, a samom činjenicom da stvari postoje, one treba da budu vakuum.
Vakuum je jasan i tačan pojam koji označava non-supstancijalnu i non-personalu prirodu bića i pokazatelj je, označenje stanja apsolutne neprisutnosti višestrukog Ja.
Samo u apsolutnom neprisustvu JA možemo eksperimentisati Realnost, ono što ne pripada vremenu, ono što korenito pretvara. Vakuum i egzistencija  se međusobno dopunjuju, dodiruju se, uključuju se, nikada se ne isključuju, jedno drugo ne negiraju.
Iluminatoran vakuum nije nepostojanje ili ništa, vakuum je slobodan život u svom pokretu. Vakuum je ono što jeste, ono što je bilo i što će stalno biti. Vakuum je onostrano vremenu i eternalnosti (večnosti).

U životu, jedina važna stvar je korenita promena, ukupna i trajna; ostalo, iskreno, nema nikakve važnosti. Meditacija, proizilazi da je fundamentalna, kada iskreno želimo takvu promenu. Ni u  kakvom slučaju ne želimo netranscendentalnu meditaciju, površnu i uzaludnu.
Potrebno je da postanemo ozbiljni i da ostavimo po strani gluposti koje su napunile jeftin pseudo-ezoterizam i pseudo-okultizam. Moramo biti ozbiljni, treba da znamo da se menjamo, ako u stvarnosti istinito ne želimo da propadnemo u Ezoteričkom radu.
Onaj ko ne zna da meditira, površan, grub, nikad neće moći da dezintegriše ego; biće stalno nemoćan trupac na uzburkanom životnom moru. Defekat (mana) koja se pronađe  na terenu praktičnog života, treba se razumeti u dubini uz pomoć tehnike meditacije.

Meditirajući na ceo proces rađanja i smrti neke biljke, meditirajući o ovom ukupnom sjajnom biljnom svetu, ako je koncentracija savršena i nastaje dubok san, onda se obrću čakre Astralnog tela, razvijaju se i otvaraju.

 

Potrebno je DA ZNAMO DA MEDITIRAMO, da razumemo šta je tehnika Meditacije. Cilj meditacije jeste jednostavan: Šta očekujemo od meditacije? DA SE SMIRIMO, TIŠINU...
Možda će biti previše ako kažemo, a vi bi ste mogli pregovoriti “da bi smo mogli da se smirimo i flašom vina”, nije tako? Ovo je jasno. Takođe bi ste mogli prigovoriti  “da bi smo mogli da se smirimo slušajući jednu od Betovenovih simfonija”. Možete mi argumentisati sve ovo.
Ali u stvarnosti, stići do tišine je teže nego što možete zamisliti. Niko ne bi mogao imati mentalnu tišinu, ne bi mogao imati pamet u svetom miru ako nije izbacio iz Intelektualnog centra svku misao u prolazu i koja nije na svom mestu. Niko neće imati mir u svom srcu ako pre toga nije izbacio Negativne emocije,  koje nanose toliko zlodela.
Dakle, onda kada se gnostičar, GNOSTIČKI ARHAT (učenik) udubi u meditaciju, on traži tišinu.

 

Sa tehnikom meditacije, ono što tražimo je informacija. Pomoću mikroskopa se možemo informisati o životu mikroba, bakterija, ćelija, mokroorganizama, itd.; svakim teleskopom se možemo površno informisati o nebeskim telima, planetama, aerolitima, zvezdama, itd. Ali meditacija ide mnogo dalje od toga, onostrano, zato što nam dozvoljava da upoznamo istinu od mrava do zvezda. Istinu o atomu ili o konstelaciji.
Najvažnije je da naučimo, da znamo na koji način možemo mi odvezati, izvući svest iz pameti i iz ega; kako ćemo izvući svest iz osećanja; kad kažemo pamet i osećamja, evidentno je dakako, da kidamo lance, oslobađamo se ove fatalne tamnice, iz ovog zatvora; u ovim se uslovima spremamo za meditaciju.