Gnostička praksa

Pokušavajući da odgovori na pitanja egzistencije, moderan čovek obično usmerava svoja traženja prema spoljašnosti. Čita razne autore, razne ezoterične i pseudo-ezoterične knjige, pohađa eventualno kurseve nekih škola koje mu obećavaju svetlost. Ali, ove mu najčešće povećavaju konfuziju. U našim danima ljudsko biće se suočava bujicom pseudo-okultnih informacija svih vrsta koje, svaka na svoj način, pokušavaju da odgovore na svakojaka pitanja.

Ovo je, nažalost, zbog toga što su ove teorije najčešće plod strogo intelektualnog napora. Erudicija bez eksperimentisanja vodi nas samo u sukobe, u borbu antiteznih koncepcija. Današnji moralni i duhovni haos, plod je pogrešno iskorišćenog intelekta.

Danas se u svetu mogu opaziti dve suprotne struje, veoma snažne, koje se bore za nadmoć. Sa jedne strane spiritualistička struja koja sadržava mističke dogmatske struje, religijske doktrine, sve one koje su se udaljile od materijalnog sveta i zatvorile se u mističke ideje i sa druge strane materijalistička struja zasićena intelektualnim teorijama, manje više krutim, koje ne dopuštaje nikakvu aromu duhovnosti.

Spiritualistička struja veruje da poseduje istinu, a unutar ove, takođe, svaka teorija duhovne prirode veruje da poseduje istinu, tajnu kreacije, klučeve nebesa. Materijalisti-ateisti, takođe neodstupno misle da oni poseduju odgovore i da se sve rukovodi po njihovim teorijama, da mogu kontrolisati, pa čak i usmeravati stvari iz kreacije. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje. Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i pretpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane. Ko je u pravu?

Možemo reći da ni jedni, ni drugi nisu u pravu zbog jednostavne činjence što teoriji nedostaje direktno eksperimentisanje, a ovo predstavlja, stvarno, nešto više. Teorije su postale zamarajuće, prodaju se i preprodaju na tržištu, obećavaju ono što ne mogu ispuniti. Pokušaj, isprobavanje, isključivo trodimenzijsko dokazivanje nije ukupno, integralno. Postoje milioni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih. Čitalac treba da pije iz gorke čaše sumhji. Teorije služe samo da stvaraju zauzetost i da seju još više konfuzija.

Erudicija nije eksperimentisanje. Intelektualna informacija nije doživljaj. Muhamed je rekao: "Čovek koji ne sprovodi u praksu svoju metafiziku, sličan je magarcu natovarenom knjigama". Ne možemo poreći da su pamet i razum potrebni na terenu praktičnog života, za realizaciju nekih svakodnevnih zadataka, ali zahtevati da možemo analizirati i rešiti sa intelektom velike misterije života i smrti jeste kao kad bi pokušavali da posmatramo zvezde mikroskopom i bakterije teleskopom.

Spoznaja primljena preko znanih pet čula ne može biti kompletna. Takođe, fanatični pristup, ekstremistički, ne može biti realni put duhovnog progresa. Religijski čin praktikovan bez duboke mistične čežnje, bez oslobađanja od krutih dogmi, bez intimnog izučavanja i razumevanja unutrašnjeg puta neće uspeti da podigne individue na viši nivo Svesti. Ne ulazeći ni u jednu krajnost Gnoza je dala i danas daje praktične ključeve radi direktnih proveravanja kosmičkih istina. Ona predlaže lično eksperimentisanje, u naučnom obliku, svakog elementa kojeg integriše ova univerzalna mudrost. Ove prakse ne protive se nijednoj religiji, sekti, školi ili veri. Ali sticanje unutrašnjih vrednosti (fakulteta) mora ići paralelno sa kulturnim, intelektualnim i duhovnim razvitkom svakog pojedinca ponaosob. Iskreni istrživač će tako otkriti, sopstvenim eksperimentisanjem, a ne samo konceptualno, put koji vodi istini.

Postoje u latentnom stanju, u našoj unutrašnjosti, fakulteti viši od pameti, nezavisni od intelekta, sposobni da nam daju neposredna saznanja i iskustva o bilo kojoj pojavi. Moramo razumeti  da mišljenja, koncepti, teorije, hipoteze, ne predstavljaju proveravanja, eksperimentisanja, ukupnu svesnost o ovom ili onom događaju. Teorije ne služe ničemu; treba da budemo praktični i da upoznamo posredstvom sopstvenih doživljaja cilj našeg postojanja. Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija siva, a zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima i to  je život”.

Gnoza i tri faktora revolucije Svesti

Gnosticizam nije nikad prihvatio i neće nikad prihvatiti ideju spasenja duše samo običnim činom verovanja, zato što bi to značilo da prihvati da nas evolutivna mehanika vremena vodi, na kraju, sve ka savršenstvu. Ovo bi učinilo nepotrebnim sve patnje koje su pretrpeli svi oni mučenici, vesnici, iluminati ili profeti u svom pokušaju da dostave čoveku pravi put za njegovu regeneraciju i spasenje.

Samael Aun Weor, ovaj pravi naučnik XX veka, koji je godinama traženja, ispitivanja i praktikovanja ponovo doneo milenijumsku Gnozu ispred velike javnosti, sintetizirao je tako tri značajna faktora koji definišu Gnostički put.

1. 1. Psihološko Samo-suzbijanje ili Budistička Autoanihilacija - predstavlja otapanje svega onoga što nije realno (objektivno) u nama, psiholoških agregata, crvenih Setovih demona kod Egipćana, itd. Ovo je zbir naših grešaka, psihološke vrste naših želja i poroka, i uopšte svega onoga što je inferiorno u svakome od nas. Ovi psihološki agregati čiji zbir sačinjava Ego ili JA, sasvim su različiti od onoga što je Esencija, Biće ili božanski deo čoveka. Kada se ovi defekti, Ego ili JA izbacuju postepeno i totalno, ljudsko biće ponovo poprima svoju Božiju prirodu, poprima svoj inicijalni sjaj;
2. 2. Razvijanje nekih vrlina, kvaliteta i moći u našoj unutrašnjosti koje smo nekad izgubili prilikom, "pada angela" kako se nalazi u Bibliji. Ovaj proces predstavlja kristalizaciju duše, zato što nam ona nedostaje, tako kako je Isus rekao: "sa strpljenjem ćete zadobiti duše". Ovo je "drugo rođenje" o kom govori Isus Nikodimu kad tvrdi: "ti treba da se ponovo (drugi put) rodiš ". 
3. 3. Da budemo u službi svome bližnjem na apsolutno nesebičan način, da se žrtvujemo radi čovečanstva.

Ovo su ta tri činioca koja čine Gnozu različitom od ostalih duhovnih puteva. Oni treba da budu primenjivani konstantno i istovremeno kako bi za istinu ostvarili Veliko delo unutar Bića. Ovako je rekao Isus Hristos: "Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom".

Gnoza se nalazi u svemu i svačemu, potrebno je samo da usmerimo traženja prema unutrašnjosti, da stvarno želimo da nađemo ovu spoznaju i da je upražnjavamo.

Iz ovog konteksta možemo bolje razumeti koji je bio motiv za ono što su rekle neke antičke gnostičke grupe: "Ja patim u mom telesnom omotaču u kom su me oni (Ja-ovi/psihološke mane) doveli i bacili (iz kruga večnosti) u ovu dolinu (egzistenciju)". Ovo ne znači da Gnoza odbacuje fizičko telo i njegov značaj, već da podrazumeva da je čovek postao rob materijalnog sveta, prirode i velikog broja zakona koji vladaju u njemu.

Gnostička misao na jasan način osavremenjuje postojanje psiholoških agregata (vrlo poznatih u Tibetu) unutar psihičke anatomije zemaljskog čoveka, a ova je teorija bila podržavana tokom mnogo stoleća i od strane drugih prehrišćanskih, hrišćanskih i posle hrišćanskih civilizacija.

Ego, Ja-ovi, to su Sethovi crveni demoni, protiv kojih se borio duhovni egipatski čovek; ne zaboravimo ni Bleda Lica i Kalizene, koji su okruživali hinduskog heroja Arjunu, na svom putu Unutrašnjeg oslobađanja. Isto tako treba da naznačimo onih 400 južnjaka koji su, rukovođeni od strane Coyolxauhqui-a, pokušavali da onesposobe Huitzilopochtli-a (najvažnijeg božanstva starih asteka). Takođe, da invociramo Filistene i Golijata što su pretili Izrajelskom narodu, onom koji je težio mističkom spasenju.

Čak je i Isus trebalo da izbaci iz svog hrama (unutrašnjeg) grube trgovce (nepoželjne psihološke entitete) koji su želeli da mu profanišu božansku unutrašnjost. Isus ih je najurio koristeći se bičem (voljom). I antički Grci su učestvovali u ovoj simbologiji ostavljajući potomstvu prikaz borbe Perseja sa odvratnom Meduzom, ili u drugom slučaju, krićanskom, u kom se prikazuje borba na život i smrt između Tezeja i Minotaura. U persijskom svetu ova se borba vodila na teološkom planu  između Ahura - Mazde i Ahrimana, kao antiteznog neprijatelja.

Sve ove prethodne sličnosti, koje se tiču potrebe odstranjivanja infrahumanih elemenata iz naše unutrašnjosti, evidentne su, zato što imaju opštu prirodu. One su bile  ostavljane od strane raznih gnostičkih eksponenata u svojim učenjima tokom stoleća. Na žalost, ovi su , kao i njihova učenja, bili žestoko osuđivani od strane klera zbog raznih interesa, dokazujući tako slabo poznavanje doktrine koju su gnostičari ostavili.  To je i slučaj Valentina koji nije bio dobro shvaćen kada je rekao sledeće:

Sa srcem se događa isto tako kao i sa skloništem u kom prebivaju grube osobe. Ove ne uređuju mesto u kom se nalaze, jer nije njihovo. Tako se dešava i kada ne brinemo o srcu (mesto čistih osećanja). Biva nečisto i postaje prebivalište za mnoštvo demona (JA-ovi/ psihološki defekti).

Teme za izučavanje Gnoze:

• Kosmogeneza i antropogeneza.
• Proučavanje sakralnih simbola minulih civilizacija.
• Univrzalne istine Mitologije.
• Četiri stuba univerzalne spoznaje.
• Realnost ili mit hiper-prostornih dimenzija.
• Antičke nauke i njihov doprinos čovečijem životu.
• Nepoznati Univerzum pameti.
• Zvuk kao osnovni elemenat u antičkim verovanjima.
• Proučavanje okultnih zakona koji rukovode sudbinom ljudi i naroda.
• Analiza antičkih metoda koje razvijaju latentne mogućnosti u ljudskom  biću.
• Činioci psihološkog ropstva društvenih slojeva.
• Proučavanje fizičke i tetradimenzionalne anatomije čoveka.
• Permanentno zdravlje fizičkog tela.
•  Imaginacija kao moć. Fantazija kao bolest.
• Kabala, ključ za interpretaciju sakralnih simbola.
• Alhemija ili umetnost transmutacije metala i ljudi.
• Gnostički koreni ezoteričke spoznaje.
• Buđenje Svesti.
• Mitovi i realnosti Atlantide.
• Humanoid i Solarni čovek.
• Naučni ezoterizam i pseudoezoterizam.
• Gnostički koncepti o Nebu i Paklu.
• Meditacija kao sredstvo za primanje stvarnosti.
• Put Oslobađanja.
• Elementali ili tajni život biljaka i životinja.
• Tantre orientalne doktrine.
• Tumačenje sakralnih tekstova.
• Opasni simptomi čovečijeg društva.
• Kulturno nasleđe i  prethodne rase.
• Život i Delo dr Samaela Aun Weora.
• Elementoterapija i njena izvanredna moć lečenja.
• Egipatska nauka i Arkanumi Tarota.
• Mistički i magijski koreni Totema.
• Čakre kao prozori duše.
• Budizam Hinayana i Mahayana.
• Poznavanje i primenaTeurgije.
• Život posle smrti u antičkoj tradiciji.
• Adam i Eva hebrejske Geneze.
• Osnove i posledice evolucionističkih teorija.
• Hpoteze o unutrašnjim kraljevinama Zemlje.
• Razne Nauke predviđanja.
• Postupci za dostizanje iluminatornog Vakuuma
• Prvobitni greh i napuštanje Raja.
• Osnovni pojmovi endokrinologije i kriminologije.
• Mitovi i realnosti pada anđela.
• Misterija Lucifera u svetlu Gnoze.
• Deset sefirota Kabale.
• Mistička tibetanska gimnastika.
• Logos ili Gnostički Krestos.
• Seksualnost u velikim Religijama.
• Eskatologija u XXI veku.
• Zadaci i subjekti Zena.
• Metafizička primena Runa.
• Tajni život velikih Inicijata.