Finalitet Gnoze: Samospoznaja

U ime Istine, svečano izjavljujem da je Biće jedino Realno Postojanje, u čijoj neizrecivoj i snažno božanskoj svetlosti, ovi koje nazivamo Ja, Ego, svoje ja, ... nisu ništa drugo nego spoljne tmine, plač i škripa zuba.

Ja, Ego, sastavljen je od zbirova i razlika subjektivnih elemenata, nehumanih, životinjskih koji, nesumnjivo, imaju svoj početak i svoj kraj.

Da bi asimilisali (primili unutar Svesti) prirodu Bića potrebno je, za onoga ko to želi, samosuzbijati svoje Ja, kao prethodni rad.

U ovom iskrenom i dobrovoljnom radu, devotan prima pomoć od svoje Pneume (Duha), zato što je izgradnja Duše rezultat jedne centripetalne sile (stroga disciplina aspiranta i privrženost doktrini) i jedne cenrifugalne sile (otkrovenje dinamičnosti BIĆA koje traži da razvije AUTOGNOZU posredstvom ljudskog iskustva).

Instrument koji trpi ovaj eksperiment nazvan je, u ovim studijima, Svest. Na nesreću, ova, iako još čuva u svom dnu prvobitno blago ultrabožanske Spoznaje, jeste u ovim momentima zatočenik raznih psiholoških elemenata koji primaju naziv NEPOTREBNI PSIHOLOŠKI AGREGATI, kako ih nazivaju i u mnogim orijentalnim doktrinama.

Reč je o metaforičkoj smrti, ekvivalentnoj sa definitivnim izbacivanjem onoga što je inferiorno u ljudskoj unutrašnjosti.

Biće, kao slobodna sila, noseći u svojoj prirodi Omniscienciju, sposobno je da obavlja kontrolu nad kreacijom, nad prirodom i njenim delovima i tako nad ukupnim kosmosom; u isto vreme ono poznaje tajnog uzročnika egzistencije i različite mutacije koje su se dogodile u scenariju Kosmogeneze i Antropogeneze.

Tako da, kada posedujemo BIĆE, posedujemo još i njegove atribute i to je ono što smo videli više puta kod autentičnih magova kao što su Mojsije, Isus, Zoroastru, Hermes Trismegistus, Quetzalcoatl, itd. Ove ličnosti bile su te kod kojih je delovala, uvek kada je bilo potrebno, nadčovečanska volja, sposobna da pokrene neočekivane metafizičke ili paranormalne pojave.

Nesumnjivo, samo posredstvom duboke «želje za biti» možemo dobiti ovu tajanstvenu moć koja postoji u latentnom stanju, duboko skrivena u našoj intimnosti, a koju GNOZA definiše kao: REALNO  BIĆE.

Takođe je za žaljenje, da su neki autori, neinformisani, povezali GNOSTICISAM sa eretičkim i antihrišćanskim težnjama. Ova stvar je besmislena, imajući u vidu da su prvi Sveštenici Crkve priznali da je za njih najveći oslonac bila Gnoza. Podsetimo se da je sam Isus imao veze sa kastom Esena, čije su gnostičke manifestacije sveopšte poznate. Veliki mističar Sv. Augustin se deklarisao, sa teološke tačke gledišta, kao gnostičar.

Nažalost, primetilo se takođe da su mnoga društava (tokom istorije), pod zaklonom reči GNOZĂ, pokazivala doktrine koje su u stvari vrlo daleko od onoga što predstavlja stvarni GNOSTICIZAM. Ali, sa druge strane, sam Serge Hutin tvrdi: «Bilo je optužbi da su se Katari i Templari predali sodomiji; ove su optužbe netačne, ali su takvi običaji bili praktikovani od crnih sekti»...

Mističko-filozofski koncepti gnostičara što se tiče Boga i Kreacije (Postanja), uopšteno, vrlo kritikovani od religijskih dogmatskih organizacija, imaju ontološke transcendentalne korene koji prikladnije pokazuju prirodu božanstva.

Vrlina Gnoze, koja je kognitivna spoznaja (tj. ulazi u suštinu stvari), sastoji se od činjenice da može istraživati pravu priodu kreacije i njenog autora. Istovremeno GNOSTICIZAM, kao doktrinarni sistem, ne izučava samo putem dijalektike, već i praktičnim metodama može stići do razumevanja ove Celine neposrednom mistikom ispitivanja. Ovo je dozvolilo Ocu savremenog gnosticizma, dr Samaelu Aun Weoru, da kaže:

Veštačko shvatanje Jehove antropomorfnog, ekscluzivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tron despotizma i tiranije, lansirajući gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, rezultat je ignorancije, a to je jednostavno intelektualna idolatrija.

Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutni u Prirodi, ili Natura In Abscondito, već Bog ortodoksne dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona (oko za oko i zub za zub).

Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smeju, kao profani antropolozi, ispred predstavljanja Bogova i Boginja u raznim panteonima Asteka, Maja, Olmeka, Tolteka, Inka, Druida, Egipćana, Hindusa, Kaldejaca, Feničana, Mesopotamaca, Persijanaca, Rimljana, Tibetanaca, itd., itd., oni se duboko klanjaju ovim Božanstvima, zato što u ovima prepoznaju  Elohima-Tvorca Univerzuma.

Antički Gnostičari su govorili da takva osoba doživljava deficijentnost (suprotno zadovoljstvu), zato što nezadovoljstvo stoji u ignoranciji:

Nečija ignorancija, kada stiže da poseduje saznanje, ignorancija sama ispari; isto tako nestane tama kada se pojavi svetlost, takođe nezadovoljstvo ispari kada se pojavi zadovoljstvo. Ignorancija neke osobe je neki oblik samouništavanja. Po Dijalogu Spasitelja, ko ne poznaje elemente Univerzuma ili sopstvene, sledi mu uništenje.

Ako neka osoba ne razume kako se rodila vatra, ona će ga ispeći, zato što ne poznaje njen koren. Ako neka osoba ne razume prvenstveno vodu, ne zna ništa... Ako neko ne razume kako se rodio vetar koji duva, biće njime ponesen. Ako neka osoba ne razume kako se rodilo telo kojeg nosi, propašće sa njim... Bilo ko ako ne poznaje kako se pojavio, neće razumeti kako će otići.

Kako ili gde treba da tražimo spoznaju samoga sebe? Gnostičari se slažu sa rečima, koje se smatraju Isusovim, iz Jevanđelja po Tomi:

Ako izbaciš ono što je u tvojoj unutrašnjosti, ono što izbaciš će te spasiti. Ako ne izbaciš ono što je u tvojoj unutrašnjosti, ono što ne izbaciš će te uništiti

Oni, gnostičari su priznavali da u potrazi za Gnozom osoba je ostavljena u tom solitarnom, teškom procesu, zato što se osoba bori sa unutrašnjim otporom. Ovaj otpor su u Gnozi karakterisali kao želju za spavanjem ili opijanjem, odnosno da se ostane u nesvesti. Zbog toga je Isus rekao: «JA SAM SPOZNAJA ISTINE» kada je došao u svet (Jevanđelje po Tomi): 

Našao sam ih sve pijane, nijednog nisam našao žednog. I moja duša se rastužila prema sinovima ljudi, jer su slepi u svojim srcima i ne vide; jer su goli došli na ovaj svet i goli očekuju da odu iz ovog sveta. Ali trenutno su pijani.

Onaj ko traži nastavlja da traži dok ne nađe. Kad nađe, biva mutan (uzbuđen). Kada se uzbudi, ostaće začuđen i vladaće svim stvarima.

O traženju Kosmičke Svesti od strane ljudskog bića govori, na osoban način, u svojim teološkim referencama i citatima Dr Serge Hutin, u okviru rasprave nazvane "Gnostičari" u sledećim izvodima ovoga dela:

Gnoza je spoznaja puta ka visinama i sredstvima koja se koriste da bi ga sledili. Ali čovek može stići do nje samo ako opazi da je upravo on, u minijaturi, sav svet; čovek je mikrokosmos gde se pojavljuju sve moći i supstancije makrokosmosa; sastoji se od materije, ali takođe sadrži Logosa, živog Svetog Duha koji vlada nad svim višim oblastima Kosmosa.

Gnostičar je uvek čovek koji želi da se oslobodi od fatalnosti zemaljskog sveta i da povrati svetlosni položaj kojeg je imao pre pada.

Bez pogovora, sve ovo putovanje duše, tražeći  svoju prvobitnu svetlost, jeste konstanta u primitivnim gnostičkim tekstovima. Sama arhaična Gnoza je uvek tvrdila da kada zadobije Auto-gnozu, ili intimno spasenje, čovečije biće ulazi u anđeosku ili božansku kastu.

Biće puno aspekata u oblasti teologije koje će Gnoza svih vremena doći da razjasni, jer ona predstavlja najviši izvor iz kojeg se možemo napajati, kada nas obuzme žeđ za integralnim saznanjem. Često smo bili naviknuti da prihvatamo dogmatska mišljenja o toliko kontroverznim i interesantim temama, kao na primer: Koja je prava priroda Boga? Koji li je put kojim ćemo stići da eksperimentišemo naše jedinstvo sa Božanstvom? Postoji li stvarna mogućnost da postignemo poznatu iluminaciju kojoj su težili svi primitivni hrišćani, mistici i srednjovekovni asketi, i uopšte svi oni koji su stvarno želeli da nađu vrhovnu spoznaju?

Neka se kao BIĆE smatra inteligentni i najdublji deo koji postoji u unutrašnjoj dubini svakog ljudskog stvorenja. BIĆE nalazi u GNOZI elemente koji mu dozvoljavaju da se manifestuje i da vodi čoveka prema božanstvu. Ipak, BIĆE ima prepreku koju treba da eliminiše, kako bi se moglo manifestovati u nama. Ova prepreka je PSIHOLOŠKO ŽIVOTINJSKO JA (EGO) ljudske vrste, nazovimo ga kako želimo: SATANA (sotona), EGO, DEMON, PSIHOLOŠKI AGREGATI, NEPOŽELJNI ENTITETI, itd.

Esencija (bit), Svest, učaurena, zatvorena, među različitim elementima koji konstituišu samoga sebe, Ego, nažalost, bolno se odvija u skladu sa svojom uslovljenošću.  Poznavati samoga sebe jeste moguće  identifikacijom (ujednačavanjem) sa sopstvenim božanskim Bićem.

Bez sumnje, ovo izvanredno otkriće poziva nas da umiremo sami u sebi (govoreći psihološki) kako bi se BIĆE u nama manifestovalo. U protivnom, da nastavljamo kao JA unutar uspavane Svesti značiće da se samo-osuđujemo na svojstvene unutrašnje paklove i, u stvari, da se pomirimo sa gubitkom svog duhovnog materijala.

Ova SMRT, o kojoj govori GNOSTICIZAM, jeste duboka psihološka promena koja treba da se odvija, polako, na psihološkoj "teritoriji" svake osobe koja teži ka oslobađajućoj spoznaji.  Ova promena se ne vrši neuredno, niti kapriciozno, već na didaktički način, sa alatkama REVOLUCIONARNE PSIHOLOGIJE, koja, radi ovog cilja, poseduje gnostički doktrinarni korpus Internacionalnog gnostičkog pokreta. Suprotno bi bilo dozvoliti da Gnoza zahteva da se vraćamo na manastirsko povlačenje, odbijajući život (bez razumevanja), sa odgovarajućom traumom. Gnoza predlaže živeti život pravilno, u potpunom skladu sa principima višeg žiivota, pothranjujući težnju približavanja svojim mislima, emocijama i delovanjima prema Božanstvu.

Gnostička Psihologija je stara egipatska FILOKALIJA i hinduska VEDA, i ona duboko poznaje način da poučava ljudsko biće, da tačno kontroliše onih pet funkcionalnosti ljudske mašine, to jest: intelektualnu, emocionalnu, motornu, instinktivnu i seksualnu.

Da li je zaista traumatično ako se napravi red u ovim centrima ljudskog bića? Ili je bolje da nastavimo da budemo robovi niskih emocija, negativnih misli, neusklađenih pokreta, divljih nagona i nekontrolisane seksualnosti?

Ovo UMRETI kako bi se RODILI za nova životna manifestovanja (moralna, spiritualna i psihička), jeste rečeno od Velikog Kabira Isusa Nikodimu: «Zaista, zaista ti kažem, ako se ko ponovo ne rodi ne može videti nebesa Božija».

Sve ove promene treba da budu izazvane u čoveku i radi toga Samael Aun Weor tvrdi sledeće:

"Želja, fornikacija, volja da se istakne Ego, stvara nesreće i nered, prozvodi iskvareno delo koje, nepobitno, ostaje van božanske sfere, iako u njemu ostaje zatvorena Esencija, BUDDHATA, psihički materijal ljudskog stvorenja. Pad čoveka u degeneraciju temelj je svih Teologija antičkih naroda."

Po Filolaju, Pitagorejskom (V-i vek pre H), antički filozofi su govorili da se psihički materijal, Esencija, nalazi zatvoren u "JA" kao u grobu, za kaznu zbog nekog greha.

Platon je takođe priznao, da je takva bila i doktrina orfica koju je on lično predavao.

Evidentna je slabost i bespomoćnost bednog „intelektualnog sisara“, pogrešno nazvanog čovek, da bi se mogao podići iz zemaljskog blata bez božanske pomoći.

Gnoza afirmiše da nas samo Sveti Duh  može reinkorporirati u Istinu; ali su volja i lični napor neophodni. Svako uzdizanje iz aktuelne uslovljenosti, moguće je samo na osnovu svesnih ličnih radnji (na nama samima) i dobrovoljnim patnjama prouzrokovanim radnjama samo-pretvaranja (pomoću intimne psih(o)analize).

Dva psihološka stanja se prikazuju pred definisanim gnostičarom:

1.Biće, transparentno, kristalno, impersonalno, realno i istinito.

2.Ego (Ja), zbir psiholoških agregata koji personifikuju greške, sa jedinom karakteristikom bitisanja-ignorancija.

Više Ja i niže Ja jesu dva dela iste stvari, odvojeni aspekti samoga Ja, različite strane onoga što je infernalno.  

JA jeste zastrašujuće delo sa više tomova; rezultat mnogih jučerašnjih dana, fatalni čvor kojeg treba da odrešimo.

Samospasiti se je preporučljivo i ovo traži da se u potpunosti identifikuje: ko spašava i ko je spašen.

Božanstvo koje prebiva u dubini duše, autentična i legitimna naučna osobina, uništava Ego i upija se u  svog „PURUSHA“ svoju Esenciju i totalnim osvešćenjem je spašava. Ovo je tema „SALVATOR SALVANDUS-a“.

Dan, kada budemo uspeli da se pomirimo sa „HALITUS DIVINALIS“, taj dan će biti besmrtno svanuće i bićemo očišćeni kako priliči da bi ga pozdravili. Kada se ovo bude desilo, moći ćemo da pratimo mudrog kralja Solomona, uzvikujući skupa s njim:

Samospoznaja