Hipatija (Hypatia) iz Aleksandrije

Hipatija je rođena u Aleksandriji, gradu u Egiptu, i živela je od 375. do 405. posle Hr.

Primila je od svoga oca Teona ranu edukaciju iz matematike i astronomije. Teon je dao svojoj ćerci inicijaciju u oba predmeta kada je predavao u Muzeumu, a ona je učila filozofiju u neoplatonskoj školi.

Pred 400. godine, Hipatija je postala načelnik te škole i predavala je dela presokratskih filozofa, Platonova i neoplatonizma. Imala je retku čast da bude nagrađivana iz javnih fondova, od strane hrišćanske vlade grada Aleksandrije, sa ciljem da rukovodi školom, uprkos činjenici što je bilo tolko ezoterična i žena.

Hipatija (Hypatia) iz Aleksandrije jeste veoma dobro poznata  po svojim komentarima povezanim sa onim trima matematičkim delima svoga vremena, pogotovu sa Ptolemejovim delom - „Syntaxis Matematica”. Takođe je poznata zahvaljujući svojoj knjizi nazvanoj „Almagesto”, što na arapskom znači „najviši”. Možemo napraviti rekonstrukciju filozofije koju je ona predavala zahvaljujući kolekciji epistola koju su napisali njeni učenici, pogotovo od Synesio-a. Ovaj je putovao od Cyrene do Aleksandrije sa ciljem da bude privilegovan učeći od Hipatije. Po  jednom od njegovih pisama, „Hypatiji je pripao takav renome, da je njena reputacija bukvalno izgledala neverovatna”.

U tim vremenma Aleksandrija je bila intelektualni centar aktivnosti zapadnog sveta. Njena biblioteka čuvala je hiljade dela — erudicijskih i antičke mudrosti.

Tada je hrišćanstvo bilo u cvetu, kako sa političkog aspekta tako i sa intelektualnog i počinjalo je ulaziti u sukob sa paganskim religijama i filozofijama.

Edikt imperatora Teodosija, što se tiče praktikovanja paganskih obreda, pomutio je odnose između paganaca i hrišćana.

Uprkos svemu i za izvesno vreme Hipatija je uspevala da preživi i da napreduje u svojim studijama i učenjima. Ali na kraju njena je mudrost postala nepodnošljiva za suprotne interese koji uvek gase sveće u ovom svetu. Prema tome, grupa kaluđera, ispunjavajući želju episkopa iz Aleksandrije, dovukli su je unutar jedne crkve. Tamo su joj rasparali meso ljuskama od ostriga i izgoreli joj kosti. Ovo je bio početak agresivnog antipaganizma koji je kasnije provocirao požar velike biblioteke u Aleksandriji. Hipatija je bila žena neuporedive snage, koja izgleda da se ničega nije bojala. Imala je hrabrosti da predaje Antičku mudrost usred jednog intelektualnog sveta u začeću i nije marila što će joj ovaj oduzeti život.