Večiti Gnostički arhetipovi

Koncept „Arhetip” bio je oduvek predmet rigoroznog izučavanja za „perenarnu i univerzalnu filozofiju”, koja je u njemu videla jednu od najvećih enigmi koja sadrži odgovore na raznovrsnu lepezu pitanja u vezi sa animičkim ili psihološkim životom ljudskih bića.

Pored toga, nije samo filozofija ušla u avanturu Arhetipova; jer je i nauka, posredstvom svojih istaknutih mentora, pokušala, takođe, da razmrsuje zamršen svet koji zahvata „večite i unuverzalne” koncepte, kako se još nazivaju ARHETIPOVI.

Religiozni oblici, koji su još izvorno natovareni brojnim metafizičkim, ezoteričkim ili nadprirodnim Arhetipovima, održavaju se i opstaju tokom vekova zato što, u njihovim dubinama, sam njihov razlog bitisanja, zasniva se na izvesnosti da su njihove istine skrivene na Arhetipskom terenu i da je tamo mesto gde izvire mistički poziv koji želi da odgonetne večite istine, pretvorene od strane istraživača u teološku misteriju.

Simbologija je amfiteatar gde se izražava Arhetip, bilo koja da je epoha, mesto, struja koja ga pospešuje, ili njegovi depozitari. I neosporna je činjenica ta, da je simbologija nauka posredstvom koje su se izražavali, milenijumima, kosmički Arhetipovi, dotičući, najvišim umećem, duhovnu strukturu čoveka, da bi ga podstreknuli da traži svoj istinski identitet ili realnost koja mu je inherentna u toku egzistencije.

Ona (simbologija) je uzrok činjenici što nijednoj prastaroj civilizaciji nisu nedostajali čar i magija koji nastaju manifestacijom Arhetipova u Regalnoj umetnosti; u isto vreme, ovo legitimno umetničko iskustvo otkrilo je i nastavlja da otkriva jednu spoznaju koja odmiče prostim racionalističkim analizama i koja je povezana sa ljudskim sferama mišljenja i osećanja. Tamo gde reči ne mogu da stignu, Regalna umetnost započinje svoju krasnorečivost o Apsolutnim Istinama, u vezi sa životom ljudi i sa prvobitnom sudbinom ljudskog stvora. ...

Ovaj međuodnos: LjUDI + SIMBOLI ili ZNACI, stvorio je, još u najstarijim vremenima, jednu vezu između ljudskog bića i njegove beskrajne intimnosti, u pokušajima da se odgonetne jezik Prirode i Kosmosa čiji je deo. Mnogo je autora i njihovih rasprava koji vide u ovoj staroj međuvezi izvor ideoloških, metafizičkih, a isto tako, ritualnih sistema, koji su danas poznati kao RELIGIJA ili RELIGIJE.

U svakom čoveku leži, gnostički rečeno, jedna primarna, prvobitna, izvorna energija, koja je filozofski označena kao „SUPERLATIVNA INTELIGENCIJA” i ontološkim terminima nazvana „BIĆE”. Ovo BIĆE ili besmrtna realnost jeste deo božanskog i spoznaje, zahvaljujući svojoj sveznajućoj osobini, ono humano i, na kraju, ono infrahumano ili haotično. Ovaj bezlični entitet, energetski i neotkrovljeni, spoznao je, posredstvom svog ljudskog sredstva izražavanja, kažu veliki učitelji čovečanstva, čitav viši kosmos i želi da spozna i onaj niži; cilj perigrinacije koju ostvaruje ova energija i fundamentalni razlog zbog kog su mnogi teolozi tvrdili da „BOG TRAŽI DA SE REFLEKTUJE U OGLEDALU SVOJE SOPSTVENE KREACIJE”. 

Ovaj maraton koji prolazi ljudsko biće još od svoje originacije, tražeći ključ koji će da otvori ulazna vrata u dvoranu maksimalnih zaključaka koji se odnose na pitanja: odakle dolazimo, zašto postojimo, kuda idemo... naterala je naučnike, pesnike, umetnike, mističare i filozofe da bezbroj puta reflektuju o VELIKOJ ISTINI, koja, ne uspevajući da se rečima opiše, pokušala je da se sintetizuje u Arhetipske simbole. ...