Pas, kao ezoterički simbol

Najbolji Čovekov Prijatelj

Uvek sam smatrao da narodne poslovice sadrže veliku Skrivenu Mudrost; na primer, u poslovici "Pas je najbolji čovekov prijatelj" možemo otkriti da se ova ne odnosi samo na konkretne činjenice da je naš čuvar, pratilac, pastir, životinjska zaprega za saonice, maskota ili vodič za slepe, itd., već takođe, u dubini, odnosi se  na aspekat povezan sa fundamentom integralnog razvoja ljudskog bića, jer on predstavlja, u ancestralnoj simbolistici, Seksualni instinkt, odnosno onu elektromagnetsku fohatsku silu koja se, iz grube, pretvara u našoj Psiho-fiziologiji , ako je mudro kontrolišemo, u sredstvo za osvajanje Auto-realizacije, Svesti i Moći.

Na jeziku Nahuatl, „XOLOTL” znači ponekad „pas”, ponekad „brat blizanac”. To je blizanac Quetzalcoatla (Logos, Hristos), onaj koji budi svetlost, Zvezda danica. Nemojmo zaboraviti da je Otac i Misionar Sahagun tvrdio: „Pas je simbol vatre nebeskog porekla”. To je Erotički Instinkt, onaj izvanredan i sjajan agent  koji nas može korenito izmeniti. 

Zbog toga ga vidimo na nekim freskama iz Teotihuacana, nošenog od strane Quetzalcoatla u svom košu, kako mu obeležava put. Ovo je zbog toga što Pas uvek prati Kavalera (Gnostičkog inicijata), vodi ga uskim putem koji vodi od Tame prema Svetlosti, od Smrti do Besmrtnosti; zar nije morao Herkules da izvadi Kerbera (Cerbera) (troglavog psa sa širokom glavom i vratom umotanim zmijama) iz njegove plutonske (podzemne) teritorije? I šta da kažemo o psima Ortros i Eurition, Gerionovim stražarima, gigantima sa trostrukim telom? Da li nisu ovi psi simboli životinjske strasti, i nije li Gerion Gospod Vremena?

Ne treba da zaboravimo, kada govorimo o ovoj temi, da je smerni stražar Aesculapovog Hrama, u Svečanom Rimu Cezara, bio uvek pas. I sakralni psi iz Vulkanovog Hrama bili su dobro zbrinuti. 

Ne zabvoravimo, takođe, psa koji se pojavljuje pored zmije, ližući bičevu krv, dok Mitra ubija svojim nožem Zver Bramadora i škorpija ujeda seks životinje.

I kako da zaboravimo legendu koja nam prikazuje Orfejevo delo, kada uspavljuje svojom lirom Kerbera i kada se spustio u Tartar, tragajući za Euridikom.

Još se može videti, u pravim grobnicama iz najstarijih vremena, pas kod nogu skulpture mrtvog,  infernalni simbol dubokog značenja.

Doktor Faust, pred začuđenim očima Kontea Gaspar Moir de Locca, uradio je kao ''Magioničar'', da njegov misteriozni pas menja boje (bela, žuta i crvena), tačno one boje koje Filozofski Kamen prima dok se sublimira i prečišćava Rad u Velikom Delu.