Autentična simboličnost Božića

Hristos je Vatra Vatre, Plamen Plamena, Astralni potpis Vatre. Dolazak Hrista u srce čovekovo, korenito nas preobražava.

Bilo bi beskorisno da se Hristos rodi čak hiljade puta u Vitlejemu, ako se neće roditi u našem srcu.

Iako je umro i vaskrsao iz mrtvih trećeg dana, sve bi to bilo beskorisno ako isto tako ne bi umro i vaskrsao u nama.

Sve Religije i kulture od davnina svečano su slavile Božić. Civilizacije Nahua, Maja, Egipćana, Dačana, Kelta itd. podizale su kult Suncu, ali ne samo fizičkom Suncu, već  jednom duhovnom Suncu koje je predstavljalo Solarnog Logosa, Drugog Logosa, Kosmičkog Hristosa i koji nas vodi na put prema divinitetu (božanstvu).

Nalazimo, dakle, predstavljanje hrističke sile u svim religijama, a ona se uvek rađa zimi. To je proizvod neporočnog začeća, a ovo je ženska sila univerzalnog Boga: ona je ta koja nosi u svojoj utrobi energiju koja pridržava svetove. Svi veliki iluminati su proizvod neporočnog začeća. Buda (Buddha) Gautama bio je sin Device; Krišna (Krishna) je takođe plod Device (crne); Isusovo rođenje ne može biti izuzetak.

 

Nažalost, nije se stvarno razumelo šta je Hristos. Mnogi pretpostavljaju da je Hristos isključivo Isus iz Nazareta, ili bolje rečeno, Ješua Ben Pandira (Jeshuá Ben Pandirá), kao čovek, inkarnirao je Kosmičkog Hristosa; ali on nije jedini koji je primio ovu Inicijaciju. Hermes Trismeđistus, tri puta veliki Bog Ibis Tot (Thot), takođe ga je inkarnirao. Jovan Krstitelj koga su mnogi smatrali upravo Hristosom (Christus), pomazanikom, nesumnjivo ga je inkarnirao… Hristos se nalazi onostrano od Personaliteta, Ego-a i Individualnosti; Hristos (u autentičnom Ezoterizmu) je Sunčev Logos, predstavljen je Suncem. Zbog toga su Inka obožavali Sunce; Nahua su podizali kult Suncu, isto tako Maje, Egipćani takođe, itd.

 

Hristos se rodi u makrokosmosu i on, takođe, treba da se rodi i u mikrokosmosu-čoveku. U antičkom Egiptu, Hristos je bio Oziris i svi koji su dobijali ovu hrističku supstancu preobražavali su se u ozirifikovane. Kod Kaldejaca, Hristos je bio Ormuzd. Kod starih Asteka, Hristos je bio Kecalkoatl (Quetzalcoatl). Svi oni koji su ga primili u sebe, pretvarali su se u novog Kecalkoatla. 

 

Hristička drama je pre svega alhemijsko-kabalistička drama, odnosno metafizička. Svi oni koji se nalaze na tajnom putu, čovekovom putu, četvrtom putu, jesu u potrazi za svojom hristifikacijom. Inicijat koji poznaje autentičnost transcendentalnosti alhemije vrlo dobro zna da unutrašnje Veliko delo stvara u nama zlatno dete alhemije koje se, mnogo kasnije, pretvara u obožavanog unutrašnjeg Kralja-Sunce.

 

Kaže se da su „Tri Kralja mudraca (Maga), vođena zvezdom, došla da ga obožavaju...“. Sigurno je da se ovaj pasos ne bi mogao razumeti, ako se ne poznaje Alhemija, zato što je ovaj alhemijski. Ova zvezda nije drugo, nego Solomonov Pečat, Zvezda sa šest vrhova, simbol Solarnog Logosa... Gornji trougao predstavlja Sumpor, odnosno Vatru. A donji trougao, Merkur (Živa), Voda. Vatra Svetog Duha treba da oplodi u nama Haotičku Materiju kako bi se pojavio život; ona treba da oplodi Merkur Tajne filozofije. Ova tri Kralja Mudraca koji su došli da obožavaju Dete, predstavljaju nivoe usavršavanja u našem unutrašnjem radu. Oni se orijentišu po jednoj zvezdi. Ta zvezda je naš Intiman, naše istinsko unutrašnje biće, koje nam se svima i svakome osmehivalo.

 

Posle vrlo dugog putovanja (vrlo duge alhemijske radnje), Mudraci pronalaze dete; ono koje se rađa u jaslama, što nam pokazuje da se hristička energija počinje razvijati unutar čoveka. U Sakralnim spisima jasno se govori o „Vitlejemu“ (Betleem) i o „Jaslama“ u kojima se ono rodilo. One „Jasle iz Vitlejema“ nalazi se unutar nas, ovde i sada. Jasno je da u ovoj Unutrašnjoj štali stanuju Životinje Želje, svi oni poročni Ego-i koje nosimo u našoj psihi, naši defekti. Sama reč „Betlejem“ ezoteričnog je porekla. Tako da je potpuno simbolična. „BEL“ je kaldejski koren koji znači „Kula Vatre“. Što bi u stvari bilo "Belén" ili "Kula Vatre"...

 

Kada inicijat radi sa Sakralnom Vatrom, kada Inicijat eliminiše iz svoje intimne prirode psihološke agregate, kada stvarno obavi Veliko delo, nesumnjivo, Hristos se spušta u srce Čoveka; događaj je kosmičko-ljudski i od velike je transcendentalnosti. U Štali sjaje krava i bik; krava je živi simbol eternalnog ženskog, bik je simbol večitog muškog. Podsetimo se na sakralnu kravu antičkih Egipćana, čiji je muž sakralni bik, Apis. Ove dve životinje predstavljaju takođe sumpor i merkur. Magarac predstavlja ljudski razum, koji želi da shvati ovu dramu, ali ne razume ništa (jer je ovo onostrano pameti). 

 

Isus na hebrejskom jeste Jeshua, a Jeshua znači Spasitelj; U ulozi spasitelja, naš lični Jeshua treba da se rodi u ovim jaslama koje su unutar nas da bi realizovao Veliko Delo i da se pojavi iz dubine naše Duše, iz našeg Duha.

 

U Jevanđeljima pojavljuju se mnoštva koja traže raspeće Gospoda. Ova mnoštva su poznati naši „Ego-i“. Unutar svake individue živi hiljade osoba: „Ja Mrzim“, „Ja sam ljubomoran“, „Ja sam zavidan“, „Ja sam pohlepan“, itd., tj. isto toliko koliko defekata imamo u nama, svaki defekt je drugi različiti „Ego“. Ova unutrašnja mnoštva koja mi nosimo u sebi samima, to su ona koja viču: „Raspnite ga! Raspnite ga!“ Što se tiče ona Tri Izdajnika, znamo već iz Hrističkih jevanđelja da su Juda, Pilat i Kajafa... Juda je demon Želje, Pilat je demon Pameti i Kajafa je demon Zle Volje. 

 

Ukupna Kosmička Drama, sama po sebi, izvanredna je i sjajna, i ona počinje stvarno sa Božićem Srca. Ono šta vremenski sledi u vezi sa Dramom, izvanredno je: Isus treba da beži iz Egipta jer je Irod naredio da se ubiju sva Deca (Inicijati) i on treba da beži (ali sve je ovo simbolično). Isus, Josif i Marija hrane se plodovima Smokve (Drvo spoznaje dobra i zla) i piju vrlo čistu vodu koja izvire iz Smokve (Merkur tajne filozofije). Intiman Hristos treba da u nama ubije „ego“, „ja“. Krv koja je prosuta za vreme masakra, to je Sakralna vatra kojom Inicijat treba da se očisti i da izbeli.

 

Dolaze zatim čudesne pojave velikog Majstora. Intiman Hristos mora da hoda uvek po Vodama Života, on treba da „otvori oči“ onima koji ne vide, govoreći reč da bi oni videli svetlost, da otvori uši onima koji ne čuju da bi oni čuli reč (kad Gospod poraste unutar Inicijata, on treba da održi reč kako bi objasnio ostalima šta znači put). 

 

Jevanđelje se treba razumeti intimno, dubinski. Sve ovo ne odgovara nekoj dalekoj prošlosti, potrebno je da sve ovo doživmo u samoj našoj unutrašnjosti, ovde i sada.

 

Bilo bi beskorisno rođenje Isusovo u Vitlejemu ako se on ne bi rodio u našem srcu. Intimni Hristos treba da nas spase, ali to treba da učini u našoj unutrašnjosti. Greše oni koji čekaju dolazak Isusa iz Nazareta u nekoj daljoj budućnosti. Hristos treba da dođe sad, iz unutrašnjosti; drugi dolazak Gospoda treba da bude unutra, baš u samoj esenciji Svesti

Božićno drvce (jelka) - stablo našeg života

Svaki Alhemičar treba da podigne Drvo svoga Života, Božićnu jelku : svetla (sijalice) koja osvetljavaju podsećaju nas na potpuno razvijene čakre u kičmenom stubu. Na vrhu sjaji zvezda koja predstavlja čakru krune, zvanu još i lotos sa hiljadu latica ili čakra Sahasrara.

Drama dostiže vrhunac dolaskom Božić Bate. Božić Bata nas podseća na Starca Dana (Otac naš koji je na nebesima, Keter) koji donosi poklone za autentične ljude: za one koji su ponovo osvojili detinjstvo u svojoj pameti, srcu i seksu. Božić Bata ulazi u našu kuću kroz odžak (kičmeni stub) i ostavlja svoje poklone u našoj obući, što bi značilo da nas poziva da nastavimo naš put prema Apsolutnosti.