Neprestano kretanje

 Oduvek se želelo da se izume neki mehanizam koji će neprestano da funkcioniše (Perpetuum mobile), ali ova stvar nije moguća zbog neizbežnog habanja materijala. Jasno je da ako se delovi neke mašine troše, nestaje Perpetualno kretanje.

Neke osobe koje su nastojavale da otkriju Zakon Neprestanog kretanja stigle su u ludnicu.

Ne preostaje nam drugo osim da se smejemo kontemplirajući toliko mnogo aparata koji nisu dali nikakav rezultat. Koliko su dosetljivih mehanizama izumele „vucibatine intelekta“? A ipak, problem je ostao bez rešenja.

Mi smo, iskreno, već otkrili Zakon Neprestanog kretanja u divnom cilindru Arhanđela Haritona.

Kaže se da je glavni deo napravljen od ćilibara sa osovinama od platine, dok su unutrašnji paneli zidova načinjeni od „amorfe“, „bakra“ i „fildiša“ i od jednog cementa veoma otpornog na hladnoću, toplotu, vodu i uključivo na zračenja kosmičkih koncentracija.

Da bismo videli i razumeli stvari kod našeg modela, očigledno je da se spoljašnje poluge, kao i zupčanici, moraju katkad menjati, jer, iako su sastavljeni od veoma snažnog metala, troše se dugoročnom upotrebom.

Govorimo, nesumnjivo, o „Samsara Točku“ koji se večito obrće.

Svi smo se mi, bez izuzetaka, mnogo puta obrtali na ovom Velikom točku i ako se nije prekinulo Stalno kretanje to je zahvaljujući isključivo beskonačnoj količini otpadnih (reziduum) elemenata.

Zamislimo na momenat osu ovog Velikog točka, onu za koju se kaže da je od platine. Može se takođe čvrsto tvrditi da je od srebra.

Svako zna da je srebro ili platina lunarnog tipa. Očigledno je da nije moglo biti od drugog materijala osovina fatalnog točka.

Što se tiče ćilibara, jasno je da se on nalazi rasprostranjen u svemu što je stvoreno. Ne treba da zaboravimo da ova supstanca potpuno objedinjuje Tri Univerzalne sile.

Izvanredno je što one Tri Primarne sile Kreacije, uprkos činjenici da rade nezavisno, svaka na svoj račun, one se održavaju ujedinjene zahvaljujući ovoj magnifičnoj supstanci koja se naziva „ćilibar“.

„Svako od nas je više puta prošao ne samo kroz točak, nego i kroz svaki od zubaca točka.“

Kazivajući ovo, želim da naglasim činjenicu da smo se neprestano obrtali uzastopnih večnosti na Točku Arhanđela Haritona, odnosno na izvanrednom Točku Samsare.

Otpadni materijal jesu Ja-ovi koji se, spuštajući se sa tragičnim Točkom, dezintegrišu u Avernusu.

Na desnu stranu se stalno penje evolutivni Anubis, a na levu silazi involutivni Tifon (Tiphon).

Ponavljao sam do zasićenosti, na svim ovim konferencijama, da se svakome od nas daje uvek 108 egzistencija. Jasno, kada se ciklus uzastopnih života završi, a mi nismo osvojili Intimnu Autorealizaciju Bića, onda se obrćemo sa točkom Arhanđela Haritona, spuštajući se u potopljeno Mineralno carstvo.

Uzdižemo se evoluirajući na desnu stranu Točka i silazimo involuirajući na njegovu levu stranu.

Evolutivno uzdizanje počinje upravo u Mineralnom carstvu.

Svaki ezoterički istraživač sa budnom svešću će moći da proveri surovu realnost evolutivnih stvorenja u Višoj mineralnoj oblasti (da bismo je razlikovali od niže, potopljene).

Često, krećući se van fizičkog tela sa Eidolonom, otvorio sam pojedine stene ili delove kamena da bih studirao mnoga stvorenja koja žive u ovom Višem mineralnom carstvu.

Mogu vam reći, bez bojazni da preterujem, da su ta bezazlena stvorenja onostrano Dobru i Zlu.

Jednom prilikom, kada sam otvorio komad kamena, mogao sam da vidim mnoge gospođe i kavaljere u elegantnoj odeći, koji su imali visinu najviše 5 do 10 santimetara. Nema sumnje da ovi mali elementali vole da se preruše u naša humanoidna odela.

Putujući kolima pojedinim putevima Meksika, primetio sam sa mističkim divljenjem poneke Više elementale kamenja, koji su me opominjali o opasnostima ili su mi davali savete da budem pažljiv na putu.

Ova druga vrsta naprednijih Mineralnih elementala je ona poznata pod imenom „gnomi“ ili „pigmeji“. Ova stvorenja izgledaju kao pravi patuljci sa dugom belom bradom i sedom kosom. Nesumnjivo, ova poslednja vrsta duboko poznaje alhemiju metala i sarađuje u delu Prirode. 

Naravno, reč je o naprednijim stvorenjima i o ovome jasno govore mnogi tekstovi okultizma.

Dovoljno je da se za momenat setimo na „Elementale“ Franca Hartmana, onog koji pominje ova stvorenja…

Nema sumnje da napredni Mineralni elementali prodiru u Vegetalno carstvo.

Svaka biljka je Fizičko telo jednog Vegetalnog elementala.

Svako stablo, svaka travčica, bilo koliko je ona beznačajna, ima svog ličnog elementala. 

Neću ovim da kažem da su Elementali biljaka, stabala i cveća itd, stalno u nepomičnom telu, ovo bi bilo apsurdno i, više od toga, nepravedno.

Vegetalni elementali imaju potpunu slobodu da ulaze i izlaze iz svojih tela, ako to žele. Divimo se kada ih vidimo u Četvrtoj koordinati, u Četvrtoj vertikali.

Obično, Elementalna stvorenja Vegetalnog carstva su podeljena na familije.

Jedna je familija narandži, druga je mente (nane), zatim familija bora itd, itd, itd. 

Svaka familija ima svoj sopstveni hram u Edenu, u Četvrtoj dimenziji.

Često sam, odeven Eidelonom, ulazio u ove rajske Hramove.

Pomenuo bih jednog od njih, odnosiću se sada na Sanktuarijum narandži.

U unutrašnjosti Sanktuma ove familije sam našao mnogo bezazlene dece. Oni su bili zauzeti slušajući učenja koje je njihov „Guru-Deva“ prenašao.

Ova instruktorka odevena u vereničku haljinu, posedovala je krajnje duhovnu žensku lepotu.

Slične sam posete učinio i u drugim Vegetalnim hramovima koji se nalaze u Obećanoj zemlji, u onoj zemlji gde u rekama čiste vode teku med i mleko…

Napredniji elementali Biljnog carstva ulaze kasnije u razne departmane (odeljenja) Životinjskog carstva.

Ova stvorenja, rasprostranjena u mnogobrojnim familijama ili vrstama, imaju takođe svoje vodiče i svoje Hramove koji se nalaze u Zemaljskom Raju, odnosno u Četvrtoj koordinati, a okultisti ga nazivaju „Eterički svet“. 

Jednom prilikom, kada sam se nalazio u meditaciji mogao sam da jasno proverim inteligentno značenje ptičijeg jezika.

Sećam se jasno neke ptice, koja je, smeštena u kruni jednog drveta, razgovarala sa drugom. Prva je bila mnogo mirna sve dok odjednom nije uznemirila druga svojim dolaskom. Ova druga se smesti u krunu veoma preteći, nanosila je prekore prvoj…

Ja sam bio pažljiv, slušao sam u meditaciji ono što se događa. Jasno se sećam uvreda preteće ptice:

„Ti si mi pre neki dan povredila nogu i ja treba da te za ovo kaznim.“ Napadnuto stvorenje se opravdavalo govoreći: 

„Ja nisam kriva za to što me optužuješ, ostavi me na miru…“ Na nesreću, preteća ptica nije htela da razume njene argumente i, čupajući snažno žrtvu, neprestano joj je spominjala svoju ranjenu nogu.

Drugom prilikom, kada sam se takođe nalazio u dubokoj unutrašnjoj meditaciji, mogao sam da čujem lajanje dva psa suseda. Prvi je kazivao drugom sve što se zbiva u njegovoj kući. Rekao mu je:

„Moj gazda se ružno ponaša sa mnom, ja ovde u ovoj kući dobijam stalno batine sa štapom i bičem, a i hrana je veoma loša; svi me vređaju i imam veoma nesrećan život.“ Drugi odgovori svojim lajanjem, ovako:

„Meni je mnogo bolje, daju mi dobru hranu i lepo se ponašaju sa mnom.“

Ljudi koji su prolazili ulicom čuli su samo lajanje dvaju pasa, nisu razumeli jezik životinja. Ipak, za mene je jezik životinja uvek bio jasan.

Jednom određenom prilikom, komšijski pas me je upozorio da ću pretrpeti veliki neuspeh ako odem na put na Severu Meksika. Životinja o kojoj pričam je vikala kazivajući mi:

„Neuspeh, neuspeh, neuspeh!“ , ali ja nisam na to obratio pažnju.

U tim danima, kada sam stigao u neko selo vrlo blizu pustinje Sonora, rekao sam vozaču kola u kojima sam putovao da je neophodno da tražimo hotel, jer ni u kom slučaju nisam želeo da putujem te noći.

Ipak, onaj gospodin sa uspavanom Svešću nije želeo da me posluša. Onda sam ga ovako opomenuo:

„Vi ćete biti odgovorni za ono što će se dogogiti. Slušajte dobro, ja sam vas opomenuo…“

Nekoliko sati kasnije, kola su se prevrnula u pustinji i, iako je bilo ranjenih, nije bilo mrtvih… Tada sam podsetio onog gospodina na grešku koju je učinio kada me nije poslušao… Nesumnjivo, taj je gospodin priznao grešku i tražio je oproštaj, ali je već bilo kasno; čin se ostvario.

Takvi su ljudi, na žalost, sa uspavanom Svešću… tako idu kroz svet, od rođenja pa do smrti.

Moglo bi da vam se čini malo čudnim ono što kažem, ali ljudi ne osećaju nikakve razlike onda kada slušaju pevanje ptice. Neće razumeti njen jezik, a tim manje pseći.

Vi samo slušate zvuke Prirode: lajanje, zviždanje, pevanje itd, i ništa drugo.

Drugačija stvar se dešava ovim životinjskim stvorenjima. Kada slušaju ljudski govor, percipiraju više ili niže glasove, manje ili veće visine ili manje ili veće dubine, cvrkutanje, urlikanje, rzanje, zavijanje, huktanje i kreštanje.

Ipak, mi se razumemo, imamo naše zemaljske jezike itd.

Naprednija elementalna stvorenja prodiru u carstvo intelektualnih humanoida. Nesumnjivo je da su ovi trocerebralni ili trocentrični bipedi mnogo opasniji.

Svakom stvorenju koje prodre u carstvo racionalnih homunkula daju se uvek 108 egzistencija, kao što sam suviše mnogo puta rekao; ali onaj ko ne uspeva, onaj ko ne osvaja intimnu Autorealizaciju u okviru ciklusa egzistencija koje su mu bile dodeljene, prestaje da se otelotvoruje u ljudske organizme i ide da involuira u najdublje dubine Zemlje, u Infradimenzije Prirode.

Posredstvom naših ezoteričkih istraživanja mogli smo potpuno jasno da proverimo šta su Involutivni procesi.

Jasno je da nam pripada da se vratimo i da se spustimo niz stepenica kojima smo se ranije uzdigli.

Nakon toga što smo u Avernusu ponovili prošla iskustva humanoida, treba da ponovimo Životinjske i Vegetalne stadijume, pre totalne fosilizacije i Druge Smrti.

Sećam se jednog veoma interesantnog slučaja. Jednom prilikom opomenuo sam neku gospođu iz Ambisa, ovako: „Na putu involucije koga sledite trebalo bi da se dezintegrišete u Devetoj sferi (nap.: Centar, Deveti krug), da se pretvorite u kosmički prah. Takva je Druga Smrt“. Ta mi je gospođa odgovorila: „Znam ovo, mi znamo i zaista ovo želimo.“

Demon koji je pratio, razbesneo se, napao me je njegovim Paklenim psihičkim moćima, a ja sam morao da se branim Plamenim mačem.

Jahve je od čitavog ovog Točka Samsare napravio mistiku, religiju, a njegove pristalice su mu verne.

Kada neko govori o Jahveu moći će da proveri činjenicu da ovaj Pali anđeo poseduje sjajan intelekt, koji može svakog totalno da zavede.

Sva Jahveova izlaganja počinju govorom protiv Kosmičkog Hrista (ovaj demon je strašno perverzan i smrtno mrzi Solarnog Logosa).

Oni koji žele da se intimno Autorealizuju, sa ciljem da izbegnu spuštanje u Paklene svetove, treba da stupe na „Putanju Revolucije Svesti“. Ovo znači da se odvoje od Točka Samsare i da se potpuno odvoje od Zakona Evolucije i Involucije.

Sada ćete jasno razumeti zašto nam je Kosmički Hristos, svojim boravkom na Zemlji, govorio o „tesnim vratima i uskom i teškom putu koji vodi ka Svetlosti“…

Ego nikada nije besmrtan. Ima početak i kraj: ili ga dobrovoljno poništimo, ili će Priroda biti zadužena da ga dezintegriše u Avernusu.

Mi treba da biramo. Nalazimo se ispred filozofske dileme „Biti ili ne biti“ , a oni koji neće sada da slušaju, moraće kasnije da trpe posledice.

Veoma su interesantni dobrovoljni procesi otapanja Ja-ova, ovde i sada.

Na početku treba da izbacimo slabosti humanoida; potom da nastavimo da otapamo ili dezintegrišemo sve one životinjske ili zverske Agregate koje nosimo u unutrašnjosti i, mnogo kasnije, neophodno je da radimo sa „Sekirom sa dve oštrice“ starih Misterija, da bismo sagoreli i pretvorili u prah biljna sećanja svih pristupa bludu i morbiditetu (bolešljivostima) iz prošlosti.

I na kraju treba da se radi sa „Seljačkim alatkama“ kako bismo sagoreli fosilske ili mineralne stadijume raznih prošlosti, koji spavaju u dubokoj podsvesti.

Ovim želim da kažem da ono što treba Priroda da radi sa nama u Ambisu, možemo da uradimo mi, ovde i sada, ako zaista želimo da izbegnemo Paklene gorčine.

...

Samael Aun Weor, Da, Postoji Pakao,... Poglavlje XIV