Život i Smrt

Autor Editor VOPUS

Nesumnjivo, „Život je neka vrsta energije koja je određena i koja određuje. Od rođenja pa do smrti postoje u ljudskom organizmu različite vrste energija. Jedinoj vrsti energije kojoj se organizam ne može suprostaviti je Radijus (zrak) Smrti. Ovaj zrak poseduje veoma veliki električni napon. Na isti način, kao što grom može da uništi stablo, zrak smrti može da neizbežno uništi ljudski organizam. Zrak smrti spaja pojavu smrti sa pojavom života. Zrak smrti proizvodi električna pražnjenja veoma intimna i takođe proizvodi ključnu notu koja ima preciznu moć da kombinuje gene u oplođenom ovulumu. Zrak smrti svodi ljudski organizam na svoje osnovne elemente.”

Samael Aun Weor. Fundamentalno vaspitavanje

Život i Smrt - mrtvac, fizičko telo, eteričko telo, personalitet

Ono što jesmo...

Prvu stvar koju treba u životu neko da zna jeste odakle dolazi, kuda ide, koji je cilj njegovog postojanja, zbog čega smo ovde...Nesumnjivo, ako želimo nešto znati u vezi sa sudbinom koja nas očekuje, o našem životu, neophodno je znači, u prvom redu, da znamo ono što jesmo, ovo je hitno i neodstranjivo.

Fizičko telo, samo po sebi, nije jedina stvar. Telo se sastoji od organa i svaki organ je sastavljen od određenih ćelija, svaka ćelija je sastavljena od molekula i svaki molekul od atoma. Ako delimo atom oslobađamo energiju. Atomi su sastavljeni od elektrona koji se vrte oko protona i neutrona itd. itd. itd. Sve ovo poznaje nuklearna fizika.

Konačno, fizičko telo se svodi na različite vrste i podvrste energija, i ovo je veoma interesantno; čak i ljudske misli jesu neka energija. Pojedini talasi koji izviru iz mozga mogu biti registrovani. Znamo da naučnici mere mentalne (misaone) vibracije veoma osetljivim aparatima i ove vibracije su zabeležene u mikrovoltima. Tako da, na kraju, naš organizam se može svesti na različite vrste i podvrstea energije. Materija je sama kondenzovana energija, zato je Albert Einstein rekao: „Energija je ravna proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti”. On je takođe rekao: „Masa se transformiše u energiju i energija u masu”. Prema tome, kao sinteza, materija jeste kondenzovana energija.

Fizičko telo poseduje organsku vitalnu (životnu) osnovu. Ovo je LINGAM SARIRA teozofa, bio-termo-elektro-magnetska kondenzacija ili aura osoba. Ovo je telo osnova organskog života. Nijedan organizam ne može živeti bez vitalnog (eteričkog) tela. Svaki atom vitalnog tela prodre u svaki atom fizičkog tela i tako, čini da vibrira. Sve hemijske, fiziološke i biološke pojave, svaka vrsta pojave recepcije, svi metabolički procesi, sve kalorične akcije itd., imaju osnovu u vitalnom telu. Ovo telo je za istinu neka vrsta duplo organsko. Na primer, ako eterička ruka izađe iz fizičke ruke, osećamo kako je ruka utrnuta. Svaki atom vitalnog tela ulazi u svaki atom fizičkog tela, zato se stvara vibriranje; ovo vibriranje je ono koje osetimo kada ruka počinje da izlazi iz stanja utrnulosti. Ako bi bili u stanju da izvučemo celo vitalno telo iz fizičkog tela neke osobe, ova osoba bi umrla. Ovo je vrlo interesantno. Ovo telo nije ništa drugo već samo viši presek fizičkog tela. Jeste tetradimenzionalni deo fizičkog tela. Učenici Veda smatrali su vitalno i fizičko telo kao jedno.

Dalje (u višim dimenzijama) od fizičkog tela sa svojom organskom životnom (vitalnom) osnovom, nailazimo na Ego. Ego je zbir različitih nehumaniih elemenata koje imamo u našoj unutrašnjosti.

Ovi elementi se nazivaju: gnev, pohlepa, razuzdanost, ljubomora, gordost, lenjost, gurmanizam itd. Imamo toliko grešaka i, ako bi imali 1000 jezika da govorimo i nebo u ustima od čelika, ne bi nam se ostvarilo da ih sve nabrojimo. Postoje osobe koje ustoliče ego (mnoštvo ja) u srcu i naprave od njega oltar kako bi mu se divili. Ove osobe misle da je Ego božanski, ali se one zavaravaju. Ima lica koja dele Ja na dva: Superiorno Ja i Inferiorno Ja. Ona žele da gornje Ja kontroliše Donje Ja. Ove osobe neće da razumeju da gornji i donji deo su ista stvar. Ja samo po sebi pripada vremenu, to je roman sa mnogo tomova. U JA-ovima se nalaze sve naše greške, svi elementi koji čine od nas intelektualne životinje u najpotpunijem smislu reči. Neki kažu da je "Alter Ego" božanstven, pa mu se dive, ovo je drugi način da bi imali razlog da podele Ja (Ego-a). Ja jeste Ja i to je sve.

Ono što ostaje

U fizičkom svetu ostaju tri stvari:

Telo od mesa i kostiju koje završava u grobu;
Vitalno telo ili „Bioplastično telo”, kako ga nazivaju Rusi, koje lebdi u blizini leša i razlaže se malo po malo , zajedno sa fizičkim telom. Vrlo dobro znamo da se svakih 7 godina fizičko telo preobražava totalno i da ne ostaje iz starog tela ni jedan atom u životu. Ali vitalno telo se ne menja. Ovo telo sadrži sve atome detinjstva, adolescencije, mladosti, zrelosti i starosti.
Personalitet (humani). Personalitet nije fizičko telo, personalitet jeste energetski. Ne možemo ga videti fizičkim očima, ali ono postoji. Kada neka osoba dođe na svet (rodi se), ona nema personalitet. Ovaj se stvara po uzoru roditelja, sa onim što se uči u školi, sa životnim iskustvom itd. Ustvari, personalitet se gradi u prvih 7 godina života i razvija se iskustvom i vremenom. Personalitet je dete svoga vremena, rađa se u svoje vreme i umire u svoje vreme. Nema nikakvo „sutra” za personalitet. Posle smrti fizičkog tela, personalitet ostaje u grobu, ali on izlazi kada mu neko donosi cveće, kada ga neko obilazi; u tim momentima on izlazi, da bi se posle ponovo vratio u grob. Ljudski Personalitet se može opaziti od strane vidovnjaka. Svako lice koje poseduje određenu osobinu ekstrapercepcije (ultra čula) može videti kako se eks-personalitet dezintegriše polako u grobu.

Ono što nastavlja

Život i Smrt - mrtvac, fizičko telo, eteričko telo, personalitet Ali, ne odlaze sve stvari u Panteon, ima i nešto što nastavlja: to su „Vrednosti”, kako pozitivne, tako i negativne, to su dobri „Jao-vi” i loši „Jao-vi“.

Već sam vam objasnio da svako lice su više lica, odnosno više „Ja-ova“. Jedna stvar je „Ja ljubomorno“ i druga „Ja ne-ljubomorno“. Jedna stvar je „Ja voleti“, a druga, „Ja ne-voleti“. Jedna stvar je „Ja gnevno“ i druga, „Ja ne-gnevno“. Od svih ovih grešaka treba razumeti da „Ja“ ne postoji kao jedinka. „Ja“ jeste gomila „Ja-ova“, svaki sa sopstvenim mentalom, sopstvenom voljom, sopstvenim osećanjima. Ono što mi ovde govorimo možemo potpuno videti; kao dokaz imamo činjenicu da jedna osoba voli drugu pola sata.

Zaklučak

Smrt je suma matematičkih operacija. Čim se matematičke operacije završe, jedina stvar koja ostaje to su: „Vrednosti“, tj., količina đavolskih Ja-ova koji oličavaju naše psihološke greške.

Večnost guta (ždere). U astralnoj svetlosti naše Vrednosti se privlače i odbijaju u skladu sa Zakonom Univerzalnog privlačenja. Ove vrednosti, ponekad se međusobno sudaraju ili se jednostavno privlače i odbijaju

.
Tako znači, ono što nastavlja posle smrti nije mnogo lepa stvar. Elementi koji nisu uništeni zajedno sa fizičkim telom, nisu ništa drugo nego gomila đavola, psihičkih agregata, grešaka. Jedina pozitivna stvar koja postoji u tom fondu svih tih pećinskih entiteta koji čine Ego, jeste Svest, Esencija, Buddhata...

Smrt se ponovo vraća na polaznu izvornu tačku. Ako neki čovek ne obrađuje svoj sopstveni život i ne pokušava da ga menja, jasno je da gubi vreme na mizeran način, jer čovek nije drugo nego ono što će biti. Treba da prerađujemo sopstveni život, da bi postao majstorsko delo. Život je kao film. Kada se film završi nosimo ga u eternalnost (večnost). U eternalnosti ponovo živimo život kojeg smo imali. U prvim danima dezinkarnacije mrtvi vide kuću u kojoj su živeli i nastavljaju da žive na istom mestu. Ako neko umre sa 80 godina, nastavlja da živi sa svojim unucima i seda za sto, itd.

Savršeni Ego je uvek živ. Neće postojati nijedna stvar koja nam dokaže suprotno. Za Ja, nažalost ništa se ne menja. Ja uvek vidi život na isti način. Na primer, sedne za sto i traži uobičajne namirnice. Jasno je, da ga dotična porodica neće videti, ali podsvest će davati mrtvacu namirnice. Evidentno je da neće biti fizičke namirnice, zato što je to nemoguće, ali će ga služiti mentalnim oblicima veoma sličnim namirnicama koje je mrtvac bio naviknut da jede.

Dezinkarnirani mogu videti ili prisustvovati obredu, ali nikada neće misliti da se to njih tiče. Oni veruju da je reč o drugoj osobi koja je umrla. Mrtvac se oseća živim, jer nipošto ne razmišlja da je mrtav. Ako šeta ulicom, videće tačno one stvari koje je video i za vreme života i ništa ga neće ubediti da razmišlja o činjenici da se nešto dogodilo. Ako ide u crkvu, videće sveštenika kako služi, prisustvovaće ritualu i veoma smiren izaći će iz crkve, savršeno ubeđen da nije mrtav. Ako neko pokuša da mu kaže suprotno, mrtvac će se nasmešiti i neće mu verovati, nikako neće prihvatiti ovakvu tvrdnju.