Religija kao Nauka

Izraz RELIGIJA proizlazi iz termina „RELIGARE” (PONOVNA VEZA), odnosno, osnovni zadatak svakog religijskog principa je da se „ponovo veže", da se vrati i spoji sa sopstvenim Božanstvom, ponovno vraćanje ka polaznoj tački originacije - BIĆU eksperimentalne filozofije. Sva prastara verovanja pokušavala su da vode čoveka ka JEDINOJ VELIKOJ ISTINI i zbog toga proizilazi sličnost svih  religijskih formi, ponavljanja simbola i ideja, itd.

Ako napravimo komparativnu studiju velikih Religija, otkrićemo da se sve oslanju na iste stubove.

 Evidentna je ljubav koju, sve mističke institucije iz celog sveta, neguju prema Božanstvu: ALAH, BRAHMA, TAO, ZEN, I.A.O, INRI, MONADA, BIĆE, BOG itd, itd.

Mučenici, Sveci, Device, Angeli i Heruvimi jesu baš Bogovi, Polubogovi, Titani, Silfide, Kiklopi i Vesnici paganske mitologije.

Hrišćansko Trojstvo (Trojica): Otac, Sin i Sveti Duh imaju svoje eksponente u svim religijskim trojstvima. Osiris, Isis i Horus (Aurus), u Egiptu; Brahma, Vishnu i Shiva, u Indiji; Kether, Hokmah i Binah, u Kabali itd.

Svi kultovi imaju svoja Nebesa (više dimenzije ili Aeone hebrejske Kabale) i u suprotnosti: Paklove (Infernuse), poznate i kao „Avernus” (kod Rimljana), „Tartar” (kod Grka), „Patala” (kod Indijaca), „Mixtlan” (kod Asteka) i „Xibalba” (kod Maja) itd.

Isus Hristos je predstavljen u prastaroj Persijskoj religiji kao Ormuzd, Ahura-Mazda, strahovit neprijatelj Ahrimana (Satana), kojeg ga sva ljudska bića imamo u sebi. Kod Hindusa Hristos je ekvivalentan sa Krishna (Krišna) i Krishnino jevanđelje vrlo je slično Isusovom iz Nazareta. Kod starih Egipćana, Hristos je bio Osiris i svaki koji bi ga inkarnirao bio bi u stvari Osirifikovan. Kod Kineza je Fu-Ji, Kosmočki Hristos koji je komponovao I-King, zakonik i postavio je ministre koje je nazvao dragonima. Kod Grka bio je nazvan Zevs (isti kao i rimski Jupiter), Otac svih Bogova. Kod Asteka je Quetzalcoatl, hristički je princip kod starih Meksikanaca. Kod starih Nemaca, Hristos je Balder, Hristos usmrćen od strane Holdera, Boga ratova, strelom od imele itd. Na ovaj način bi mogli citirati Kosmičkog Hristosa u hiljadama arhajičkih knjiga i starih tradicija koje potiču od pre molijona godina od Isusa iz Nazareta.

Marija, Isusova majka, ista je egipatska Isis, grčka Junona, Demetra, Ceres, Maia ili Marah hebrejska, ista je sa asteškom Tonantzin itd., koja dobija svoga sina iz „concepcio imaculata” (neporočno začeće). Fu-Ji, Quetzalcoatl i Buddha i mnogi drugi su rezultat nekog neporočnog začeća. Ovoga je puno u starim kultovima.

Marija Magdalena jeste, bez ikakve sumnje, ista kao i Salambo, Matra, Ishtar, Astarte, Afrodita i Venera svih prastarih religija. Marija Magdalena, pokajana grešnica, ista je Gundrigia ili Kundri iz Vagnerove drame.

Sva prastara verovanja pokušavala su da vode čoveka ka VELIKOJ ISTINI i zbog toga proizilazi sličnost svih religijoznih formi, ponavljanja simbola i ideja itd.

Slušajući rečenice kao: ja posedujem istinu ili jedina je moja religija dobra, dokazuje se u velikoj meri apsurdno i pokazuje očigledno nepoznavanje.

Ipak, nastavljajići ovim idejnim redom, treba da vodimo računa o nečem krajnje važnom: svi precepti, sva učenja i uputstva religijskih kultova ne bi služila ničemu ako osoba ne bi mogla da ih eksperimentiše u sebi samoj…

Zbog toga mi, gnostičari, što se tiče religije, izučavamo ovo vrlo detaljno. Gnoza proučava nauku religija.

Religijski doživljaji za kojima tragamo su osobito naučni. Gnoza se ne slaže da prihvati posotjanje jednog Boga na svom tronu koji sudi živima i mrtvima. Gnostičar gradi verovanje na osnovu eksperimenata, doživljaja, proveravanja, a ne na osnovu teorija.

U ovim vremenima u kojima živimo, religija se razvela od nauke i nauka od religije. Prvi se bore sa drugima i drugi sa prvima. Svi se smatraju u posedu istine, niko neće da prizna da nije u pravu.

Ipak, religija koja ne uzima u obzir nauku jeste suvoparna religija, fanatična i dogmatska sto posto. Nauka koja odbija religiju jeste materijalistička, ateistička nauka, u totalnoj oskudici vrednosti i principa.