Mistički entuzijazam

1. Mistički entuzijazam je fundamentalni sastojak u permanentnoj potrazi za BIĆEM.

2. Takav entuzijazam nam otvara vrata prema idejama, višim arhetipovima, RAZUMEVANjU gnostičkog ezoteričkog rada, i odgovarajućoj STALNOSTI CILjEVA.

3. Da bi se našao mistički entuzijazam pre svega je potrebno da imamo „čežnje da stignemo do BIĆA“; te čežnje da se stigne do BIĆA treba da se preobraze u tajni podstrek svake akcije, misli, želje, itd.

4. Pesimizam je glavni neprijatelj MISTIČKOG ENTUZIJAZMA. Takav pesimizam je proizvod bezbroj defetističkih (defetizam – neverovanje u uspeh) misli, neuspešnih prošlih dana, odloženih projekata, neostvarenih ambicija, itd. Pesimizam se prihranjuje dan za danom dodavajući, na nesvestan način, našoj iscrpljenoj psihi nove zamerke fatalističkog karaktera i sto posto DEFETISTIČKE.

5. Kada se devotan jednog ezoteričkog ili metafizičkog puta suviše SAMO-UVAŽAVA, on je veoma lak plen defetističkih misli, zato što je stalno „samo-zatvoren“ prema snovima pobede, moći, slave, prestiža, itd., čak i na terenu duhovnog života.

6. Student koji uči tehniku KONSTANTNE NEGACIJE samoga sebe, gradi sebi jedan štit, jedno hermetičko zapečaćenje, pred kojim nemaju moći ni hvala niti uvreda.

7. U pozadini svakog hvalisanja postoji jedan lažni mistički entuzijazam koji ne dolazi od BIĆA, nego pre svega od želje za moći, od svog protagonističkog EGO-CENTRIZMA, koji je karakterističan lakomoj pameti.

8. Autentični MISTIČKI ENTUZIJAZAM jeste dubok i ne zahteva spoljašnja priznanja od strane drugih, već se raduje u samoj svojoj unutrašnjoj radosti i često se prekriva odećom ćutnje.

9. Potrebno je da razumemo da svaka misao ili želja pesimističkog karaktera ima tri etape odvijanja:

a. Sama POJAVA MISLI, zbog neke netransformisane neprijatne impresije.

b. KONEKSIJA TAKVE MISLI sa drugim duševnim stanjima koja su slična njenoj prirodi; na primer: sećanje na neku situaciju koja je slična nekom ranijem događaju, ranjenom svojeljublju od strane ove nove impresije, osećaju krivice zbog nemoći pred drugima, itd. Ovo je momenat u kom ovaj egoistički svežanj postaje jak i traži da se ubaci u akciju posredstvom reči, udaraca, znakova nespokojnosti, neprijatnostima na licu, željama za samoubistvom, itd. Uopšte, svaka osoba poverava sebi sile, volju i snagu ovoj mentalnoj reprezentaciji, a kao neizbežna posledica toga smatra da je zapravo realnost ono što je u suštini strašna NEREALNOST.

c. POLAGANI NESTANAK kontrole JA nad nama, nakon što je progutao energije naše organske mašine. Moguće je, ako se nismo mnogo poistovetili (identifikovali) sa ovim svežnjem psihičkih agregata, da je svakako ona (misao ili želja) zamenjena drugim prividno zanimljivijim impresijama.

10. Najvažnije je da priznamo, pre svega, da onda kada nastupi neko pesimistiško stanje, da je – sve što se događa oko onoga što nazivamo ŽIVOT – taština.

11. Duboko i konstantno priznavati da samo ono što nazivamo BIĆEM poseduje SUPREMNU REALNOST, a to ujedno znači da apsolutno negiramo svaku vrednost koja je prekomerno ili nesupstancijalno procenjena. 

12. Iz ovog priznanja izvire, polako-polako, primordijalna ljubav prema božanstvenosti i, u potrazi za onim što je „božanstveno“, reči, misli, delovanja, čežnje, imaće drugu prirodu, a u devotanu počeće da se oseća autentična unutrašnja i spoljašnja metamorfoza.

13. Na ovaj način, mistički entuzijazam ima da se hrani snagom činjenica, a ova primarna snaga jeste ona koja će zapravo da konstituiše višu etiku i supremnu volju aspiranta za svetlost.

14. Moći ćemo ovde da rezimiramo:

a. Ne postoji MISTIČKI ENTUZIJAZAM ako ne postoje „Čežnje da se stigne do Bića“.

b. Istinski MISTIČKI ENTUZIJAZAM nije spoljašnji, već unutrašnji, čak iako postoji stalnost ciljeva.

c. Autentični MISTIČKI ENTUZIJAZAM vadi se iz čvrstine koju održavamo pred uraganom egoičke iluzije.

d. MISTIČKI ENTUZIJAZAM se održava i prihranjuje svakoga dana konstantnom transvalorizacijom učenja, koju praktikuje svaki aspirant.

15. Mističkim entuzijazmom prihvatićemo svaki proces kome smo podvrgnuti, zato što razumemo vrednost BITNOSTI i pustoš ili taštinu nerealnosti ili izveštačenosti.

16. Živeti u potpunosti znači održavati svoje srce, pamet i organsku mašinu povezane sa kolima MISTIČKOG ENTUZIJAZMA. Ovo je moguće ako se nikada ne gubi iz vida kapitalni činilac radi kojeg smo se pojavili u egzistenciji, a to je na kraju krajeva: DA PRESTANEMO DA BUDEMO kako bismo STIGLI DO BIĆA.

17. U stalnom intimnom osmatranju svojih mentalnih funkcionalizama otkrivamo strašnu snagu EGOA, kako radi u unutrašnjosti i kako stalno od nas traži napuštanje REALNOG PUTA i fundamentalnih faktora koji ga integrišu. 

18. Realni čovek je plod snažne rešenosti da se odriče samoga sebe kako bi se integrisao sa božanstvom. Ovo odricanje upliće mnoge stvari:

a) svoje redovne i mehaničke koncepte,

b) svoje aksiomske rutinske zaključke,

c) svoj prestiž sveznalice,

d) činjenicu da bude genijalni centar svoga doma, kancelarije ili kruga prijatelja,

e) vrednosti svog personaliteta,

f) preterano poverenje u svoja materijalna dobra,

g) egoičko samo-opravdavanje – bilo da je verbalno, mentalno ili akciono. 

19. Sada možemo da razumemo zašto su, u okviru jednog prividnog nedostatka dobara i materijalnih komotnosti, mnogi mističari dotakli svoje ciljeve, oni su uspeli ne samo da se duhovno uzdignu već su postigli i fizičko levitiranje. Ovo je rezultat beskonačnog mističkog žara koji ih je intimno sagorevao; ovaj je činilac povezan sa srčanom čakrom.

20. U ovom prelivanju TRANSCENDENTALNOG MISTIČKOG ENTUZIJAZMA, BIĆE razvija svoje raznovrsne energetske aspekte, a mističar postaje pesnik, filozof, umetnik, vernik i naučnik: EVO NATČOVEKA U DEJSTVU.

Izvod iz knjige „Ego, Esencija i Realnost“

od Oskara Uskategija