Apsolutnost je Biće svih bića. Biće je ono što jeste, ono što je uvek bilo i ono što će večito biti. Ono se izražava kao Apstraktna Apsolutna kretanja i mirovanja. Ono je uzrok Duha i Materije, ali nije ni jedno ni drugo. Apsolutnost je onostrano Pameti, ova ga ne može razumeti i zato nam preostaje da intuitivno shvatimo njenu prirodu. Apsolutnost je onostrano uslovljenom životu. Onostrano onome što je relativno, ona je Pravo (Stvarno, Istinito) Biće (El), Ne-Biće je zato što ne sadržava nikakve saglasnosti sa našim koncepcijama, ali je “Pravo Biće”.

 

Sve ovo, zbog toga što intelektualno ne razumemo, za nas je kao Ne-Biće, iako je Pravo Biće Bića. Biti je bolje nego postojati a razlog biti Bića, je upravo Biće. U Apsolutnosti se nalazi naše legitimno postojanje koje nije Ne-Biće, nešto "Ne Postojati" za ljudski razum.

Apsolutnost nije neki Bog ili neka Božanska ili ljudska individua; bilo bi apsurdno da se daje oblik onome što je bezoblično; bila bi apsurdnost pokušati da antropomorfiziramo Prostor. U stvarnosti, Apsolutnost je Apstraktni Nekondicionirani i Večiti Prostor, daleko onostrano od Bogova i ljudi. Apsolutnost je netvorena (fr. incréé = postojanje pre tvorevine) svetlost koja ne ostavlja senku ni na jednoj strani tokom duboke noći Velike Prelaje (Prelaye). Apsolutnost je onostrano vremenu, meri, težini, kauzalnosti, obličju, vatri, svetlosti ili tami. Ipak ona je netvorena vatra i svetlost.

Apsolutnost ima tri aspekata: Ain, Ain Soph i Ain Soph Aur.

 

AIN koji je što i SAT iz sanskritskog, odnosno nemanifestujuća Apsolutnost.

 

AIN SOPH, je drugi aspekat, tamo je gde već postoji određena manifestacija, tamo završavaju sva stvorenja kada naiđe Velika Prelaja (Kosmička noć), jer nemaju dozvolu da uđu u Nemanifestujuću Apsolutnost, onostrano mišljenju, Verbumu, atomu, zvuku, onostrano svemu što poseduje oblik, broj, težinu itd.

 

AIN SOPH AUR je treći aspekat, po hebrejskoj Kabali, ovde se nalazi Prvi Kosmos, čist duhovni Protokosmos, Solarna (Sunčeva) Apsolutnost sastavljena od mnogobrojnih Spiritualnih (Duhovnih) Sunaca.
         

PRAKSA
          Meditirati o Apsolutnosti i o Pralaji, nastojavajući da u Pameti nastupi mir i tišina.

 

AIN

Apstraktan Prostor je “Causa Causorum” (Uzrok uzroka) svega što jeste, što je bilo i što će biti.

Duboki i Srećan Prostor za istinu Inkomprehenzibilan (nesvatljiv) neizreciv Seitet (Onostrano Božanstvenom koje se ne rađa, ne umire i ne inkarnira se),  mističan neizreciv koren svih sedam Kosmosa, tajanstvena originacija svega onoga što poznajemo kao Duh, Materija, Univerzumi, Sunca, Svetovi, itd.

"Ono", Božanstveno, Prostor Sreće, strašna je realnost onostrano od Univerzuma i od Bogova, "Ono" nema nijednu dimenziju i istinito je nešto što jeste, što je bilo i što će biti večito; to je život što intenzivno treperi u svakom atomu i u svakom Suncu.

 

Razgovarajmo sad o Velikom Okeanu Duha. Kako ga možemo definisati?

 

Za istinu je Brahma, prva razlika ili promena “Onoga” pred kojim podrhtavaju Bogovi i ljudi.
“Ono” je Duh? Za istinu vam kažem da nije.  “Ono” je Materija? Istinito vam govorim da nije.
“Ono” je koren Duha i Materije, ali nije ni jedno ni drugo.
“Ono” transcendentira (onostrano) broj, mere i težine, dužinu i širinu, količinu, kvalitet, napred, nazad, gore, dole, itd.
“Ono” je nepromenljivo u najdubljoj Božanskoj apstrakciji, svetlost koja nikad nije bila tvorena ni od jednog Boga i ni od jednog čoveka, "Ono" što nema imena.
Brahma je Duh ali “Ono” nije Duh. Ain, Nemanifestujući, netvorena je svetlost.

 

Apsolutnost je Slobodan Život u svom kretanju, to je Vrhovna Realnost, Apstraktan Prostor koji se izražava samo kao Apstraktno Apsolutno Kretanje, neograničena Sreća, potpuna Omnisciencija (Sveznanje). Apsolutnost je netvorena Svetlost i Savršena Ispunjenost, Apsolutna Sreća, Slobodan Život u svom pokretu, Život bez uslova, bez granica.

 

U Apsolutnost prelazimo onostrano Karme i Bogova; onostrano Zakona. Pamet i  individualna Svest služe samo da nam muče život. U Apsolutnosti nemamo individualnu Pamet, ni Svest. Tamo smo neuslovljeno, slobodno i apsolutno srećno Biće.
...

Iz Ain Soph-a proizilazi sva Kreacija, ali Kreacija nije ravna ni u svojoj esenciji, niti u snazi sa Ain Soph-om koji posredstvom svoje Božanstvene Netvorne Svetlosti zrači iz samoga sebe inteligenciju, snagu, koja iako na početku ima savršenost i beskonačnost njenog kreatora, izlazeći iz nje ima ograničen aspekat. Kabala ovo naziva prvom duhovnom emanacijom iz Ain Soph, neopisivi Starac dana koji je Biće našeg Bića, Otac iIi Majka u nama.

Ain Soph, u nemogučnosti da se izražava u ograničenom Fizičkom Svetu, izražava se posredstvom svojih Deset Sefirota.

U Ain Sophu postoji neka čudna evolucija koju ni Bogovi ni ljudi ne poznaju. Onostrano Intimnom nalazi se Logos ili Hristos. Onostrano Starcu dana nalazi se Ain Soph ili Apsolutnost. Njen izdisaj se zove Kosmički Dan (Mahamvantara), a njen udisaj Kosmička Noć (Velika Pralaya).

Za vreme Kosmičke noći Univerzum se dezintegriše u Ain Soph i on postoji samo i pameti ovog (Ain Sopha) i njegovih Bogova, ali ono što postoji u njegovoj pameti i u pameti njegovih Bogova, objektivno je u Apstraktnom Apsolutnom Prostoru.

Pre nego što će goreće srce Sunčevog Sistema Ors, u kom živimo, krećemo se i imamo naše Biće, početi da intenzivno treperi posle Velike Prelaje, Vreme ne postoji, jer je stajalo spavajući u dubokom nedru Apstraktnog Apsolutnog Prostora.

Ako na kraju Mahavantare, onih sedam fundamentalnih dimenzija Univerzuma svedenih na jednostavnu matematičku tačku koja se gubi kao kap u Velikom Okeanu, evidentno je da onda Vreme prestaje dalje da postoji.

Svetovi i ljudi, životinje i biljke, rađaju se, rastu, stare i umiru. Sve što pod suncem diše ima definisano vreme.

Antička Mudrost kaže da Brahma, Otac, Okean Univerzalnog Duha Života, kada nastupi Velika Noć (ono što Hindusi nazivaju Pralaya ili otapanje Univerzuma), udubi se u Apstraktni Apsolutni prostor za vreme od 7 Eternalnosti (Večnosti).

Ovih 7 eternalnosti predstavljaju Ere ili vremenske periode potpuno definisane, jasne i precizne.

Rečeno nam je da Mahakalpa, Velika Era, Kosmički Dan, ima ukupno 311.040.000.000.000 godina. Evidentno je da Mahapralaya, Kosmička Noć ekvivalira sa istom količinom vremena.

Kada bude nastala duboka Noć Kreatora ovog Sunčevog sistema ovi će se upiti u nedra Apsolutnosti i opstaće neka grupa meseca. Planete, Sunce, Zemlja i život nestaće sa svim Virginalnim (čistim) Iskrama; nama odgovara jedna Virginalna Iskra, svakom živom stvorenju odgovara jedna Virginalna Iskra a ove će se upiti u Apsolutnost za 7 Eternalnosti.

...
Pre zore Mahanvantare, Univerzum je spavao u strašnom Opskuritetu (Tami, tminama).

Na početku ili u svanuću svakog Univerzuma, Večita Crna Svetlost ili Apsolutni Opskuritet se pretvara u Haos.

Tmine su same u sebi Otac-Majka; Svetlost, njihov Sin, tvrdi arhaička Mudrost.

 

Evidentno, netvorena Svetlost je neznanog porekla, apsolutno nepoznata za nas. Nećemo preterivati ako kažemo da je to poreklo Tmine.
...
Svetlost i Tama su pojave istog Numena, nepoznatog, dubokog, neshvatljivog za razum.
Hitno je da dublje razumemo duboku tajnu Haotičnih Tmina.

...
Stoji zabeleženo vatrenim slovima u svim svetim knjigama sveta, da je Haos matrica Kosmosa. Bezdan, Haos, sigurno i nesumnjivo su Alfa i Omega, Početak i Kraj svih Svetova koji trepere u nealterabilnoj beskonačnosti.

Bogovi niču iz Pakla posredstvom vatre i gube se u Apsolutnost.

 

AIN  SOPH AUR