Potrebno je rešiti postojeći problem jedinke(čoveka) i društva. Neophodno je da se dozna, da li jedinka postoji radi društva ili ako je suprotno, postoji li društvo radi jedinke. Ako jedinka postoji radi društva, biće robinja i biće problema svakojake vrste. Ali, ako društvo postoji radi jedinke, ova će biti slobodna, a društvo, u stvari, bivajući proširenje jedinke, ovo će biti slobodno i srećno, i samo tako je moguć početak neke nove civilizacije, nove kulture.
Postala je obična naša solidarnost sa ljudima ili grupama ljudi pogođenim nekom nesrećom, problemom ili bolešću, ili u drugim slučajevima, kao znak gađenja i odbijanja prema aktima vandalizma, terorizma, ratovanja, uništavanja okolne sredine itd.
Da li je ovo na Globalnom nivou ili lokalnom, smatramo da je od velikog značaja KOOPERERACIJA i SOLIDARNOST, ne samo zbog Milosti Hrišćanske i Sveopšte Ljubavi, već i zbog dužnosti svakog od nas prema našem društvu; dužnost da ga učinimo pravičnijim, humanijim, svesnijim i, proizilazi, slobodnijim. Potrebno je dakle da radimo svi ujedinjeni za BOLJI SVET...
Ali smatramo da, nažalost, nedostaje nešto u radu ove Socijalno Solidarne Akcije; nije kompletna.
I nije potpuna zbog toga što, možemo nositi lance radi solidarnosti sa nekim ili nečim, možemo podići našu pesnicu ili viku radi protesta zbog bilo koje socijalne nepravde, možemo koristiti napore, novac i uključivši ljudske živote kako bi pomagali napuštene, siromašne, gladne, ranjene u ratu ili atentatima itd., ali, nažalost, iako bi se stvari poboljšale, na kraju bi se nastavilo isto: postojali bi i dalje ratovi, ubistva, kidnapovanja, atentati, glad, neodevenost, uništavanje okolne sredine, eksploatisanje, pedofilija, prostitucija, zavisnost od droga, trgovanje drogom i mnogo toga, zato što poreklo svih ovih zala koja štete ljudskom biću i društvu, nisu van već unutar samoga čoveka, i dokle se ne popravi uzrok, bolest će nastaviti; čak iako se ulože milioni napora i novca, nastavićemo da posedujemo sve neuravnoteženosti i društvena zla!
Ovo ne znači da treba da odustanemo da pomažemo onima kojima je pomoć potrebna, ili da odustanemo da podižemo naš protest prema nepravdama ili socijalnim nemaštinama, ili da odustanemo da sarađujemo na privrednom nivou sa nevladinim organizacijama, ne! Kažemo samo da pored svega ovoga, što smatramo hitnim i potrebnim, potrebno je takođe da razumemo momenat raskršća kojeg doživljavamo i da dublje analiziramo ljudsko biće, da razumemo da ako se ne menjamo na unutrašnjem nivou, neće se promeniti društvo, odnosno, ako u našoj unutrašnjosti nastavi da postoji egoizam i ponos koji podiže fizičke i ljudske granice, surovost i mržnja koji uništavaju bratstvo i ljubav među ljudima i narodima i baca ih da se uništavaju i ratuju, želja za moć i bogatstvo koja uništavaju prirodu i čoveka, i na kraju, sve što nas čini nesvesnim i nepodnošljivim, naravno, pašćemo u začarani krug koji će nas stalno i sve više uvlačiti u degradaciju i uništavanje.
Društvo je projekcija jedinke, a ova je projekcija svog psihološkog stanja. Kako je čovek na unutrašnjem nivou, takvo je društvo u svojoj celini.
|
VOPUS denuncira 
