Gnostička Ontologija

Delo Gnostička Ontologija pojavljuje se pred svečanim sudom javne svesti u momentu raskršća, u kojem se čovečanstvo bori, sada više nego ikada, pred dilemom BITI ili NE BITI.

Nema sumnje da se nisu prevarili naučnici koji su uvek tvrdili da: „Gnoza se pojavljuje u momentima kada se čovečanstvo nalazi u oskudici sopstvenog identiteta i pati od totalnog kraha etičkih i filozofskih principa".

Pitanja koja, u pravom trenutku, bivaju postavljena gnostičkom sagovorniku, dobijaju na ovim stranicama odgovore, zaista jasne sa filozofske, etičke, moralne, društvene i duhovne tačke gledišta.

Dijalog koji vodi autor ovog dela (Oscar Uzcátegui) dozvoljava nam da postavljamo najoštrija pitanja koja nam normalno padaju na pamet, pred bujicom pojava i događaja koji nas stalno bombarduju.

Gnostička Ontologija odgovara, na ovaj način, na sva pitanja koje sebi postavlja ljudsko biće kada istinski želi da proživi svoj život u skladu sa transcendentalnim preceptima velikih religija, koje brazde sva pet kontinenta našega sveta...

Ovo delo će ispuniti važnu misiju za gnostičke studente, zato što obrađuje nepristrasno sve žudnje ljubitelja istine, odgovarajući na kategoričan način o mnogim tajnama koje višestruki religijski i filozofski oblici naših dana, žele sakriti ili pretvoriti u verske dogme.

Stoji zapisano da tajna nit koja se nalazi u osnovi svih religija bila je, jeste i biće Gnoza i samo posredstvom ove tajanstvene niti, postojaće mogućnost da se objasni ljudskom biću pravi razlog za TEOLOŠKO RELIGARE (ponovna veza).

Neka našem čitaocu pripadaju blaga velikog kabira iz svih vremena, ista ona koja su sintetizovana u jednom od njih:

Blago gladnima (za mudrošću) jer će se nasititi...

Oremus...

 P.: Veruju li gnostičari u Devicu, u anđele itd., itd.?

O.: „Mučenici, sveci, device, anđeli i heruvimi jesu isti kao Bogovi, Polubogovi, Titani, Silfide, Kiklopi i vesnici paganske mitologije.

Hrišćansko Trojstvo: Otac, Sin i Sveti Duh, imaju svoje eksponente u svim religijskim Trojstvima prastarih religija: Osiris, Isis i Horus (Aurus) u antičkom Egiptu; Brahma, Vishnú i Shiva iz Indije; Kether, Hokmah i Binah u hebrejskoj religiji itd. 

Svi kultovi imaju svoja Nebesa (više dimenzije prostora ili Aeoni hebrejske Kabale) i njihove suprotnosti: Paklove, poznati kao Avernus (kod starih Rimljana), Tartar (kod starih Grka), Patala (kod hinduskih naroda), Mixtlán (kod starih Asteka), Xibalbá (kod starih Maja), itd. 

Isus Hristos je predstavljen u prastaroj Persijskoj religiji kao Ormuzd, Ahura-Mazda, strahovit neprijatelj Ahrimana (Sotona), kojeg sva ljudska bića imaju u sebi. Kod Hindusa Hristos je ekvivalentan sa Krišnom (Krishna) i Krišnino jevanđelje vrlo je slično jevanđelju Isusa iz Nazareta. Kod starih Egipćana, Hristos je bio Osiris i svaki koji bi ga inkarnirao bio bi u stvari Osirifikovan. Kod Kineza je Fu-Ji, Kosmočki Hristos koji je komponovao I-King – zakonik i odredio je ministre koje je nazvao zmajevima (dragon). Kod Grka bio je nazvan Zevs (isti kao i rimski Jupiter), Otac svih Bogova. Kod Asteka je Kecalkuatl (Quetzalcoatl), što je hristički princip kod starih meksikanaca. Kod starih Nemaca, Hristos je Balder, Hristos usmrćen od strane Holdera – Boga ratova, strelom od imele itd. Na ovaj način mogli bismo citirati Kosmičkog Hristosa u hiljadama arhajičkih knjiga i starih tradicija koje potiču za milione godina pre Isusa iz Nazareta.

Marija, Isusova majka, ista je kao egipatska Isis, grčka Junona, Demetra, Ceres, Maja ili hebrejska Marah, ista je sa asteškom Tonantzin itd., koja dobija svoga sina iz „concepcio imaculata” (neporočno začeće). Fu-Ji, Quetzalcoatl i Buddha i mnogi drugi, svi su oni rezultat nekog neporočnog začeća. Ovoga je puno u starim kultovima.

Marija Magdalena je, bez ikakve sumnje, ista kao i Salambo, Matra, Ishtar, Astarte, Afrodita i Venera (Venus) svih prastarih religija iz prošlosti. Marija Magdalena, okajana grešnica, ista je što je i Kundri iz Vagnerove drame. Svi prastari kultovi pokušavali su da vode čoveka ka jedinoj velikoj istini i odavde proizilazi, začuđujuće, velika sličnost svih religijskih oblika, ponavljanje simbola, ideja, itd.”

P.: Ali, možete li nam vi reći šta je Hristos za Gnozu?

O.: Hristos je bezlični kosmički princip. Ali taj princip može biti asimilisan od strane čoveka koji je za ovo pripremljen kako to dolikuje. Zbog toga, ovaj princip Krestos bio je obožavan u misterijama Mitre, Apola, Afrodite, Jupitera, Janusa, Veste, Bakusa, Astratea, Demetre, itd.

„Nazarećanin Isus-Jesus-Zevs, bio je čovek koji je u potpunosti inkarnirao univerzalni Hristički princip. Pre njega, mnogi su Majstori inkarnirali ovaj Hristički princip Vatre. Obožavani Khristus dolazi iz arhajičkih kultova posvećenih vatri. Slovo P (simbol za Piros, na grčkom: vatra) i X (znak krsta) predstavlja hijeroglif proizvodnje Sakralne vatre.

Rabin iz Galileje je Bog zato što je u potpunosti inkarnirao Hristički Kosmički princip. Hermes, Krišna to su Bogovi jer su inkarnirali Kosmičkog Hristosa.

Princip Hristos uvek je isti. Majstori koji su ga inkarnirali oni su žive Bude. Među ovima zadnjim uvek postoje jerarhije. Buda (Buddha) Isus jeste najuzvišeniji Inicijat Velikog univerzalnog belog bratstva.”