Sin Čovečiji

«NOS AUTEM GLORIARI   OPORTET IN CRUCE DOMINI   NOSTRI JESU-CRISTOSI»

Sine Čovečiji: otkrij nam okultno. Svaka čarobna simfonija neizrecivog kosmosa, svaka nota, svaka nežna melodija skrivena u najčistijim čarima opojnih slatkih ruža iz Nirvaninih vrtova, živa je inkarnacija reči tvoje. 

Stigla su vremena kraja! «Eno, ide (ON, Najvoljeniji) s oblacima, i ugledaće Ga svako oko, i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista. Amin» (Ap. 1:7)

 

Strašna munja iskri usred azurnog pliša zvezdane noći... To je Sin Čovečiji! Iz božanske munje proizilazi Intimus. Odjekuje hor Svetaca, nežno pevaju device iz Nirvane. One podrhtavaju kada munja upada u dušu nekog svetog čoveka.

On je Čovek-Sunce, Ormuz, Osiris. Vishnú, Chur, Jagnje; čovek vremena i reke – opevan od Danila.

On je Alfa i Omega, prvi i poslednji, onaj koji jeste i koji je bio i koji će doći. On je večiti Voljeni, Starac Dana.
Gospod adoracije želi da boravi u dobini svake duše. On je smirnino ulje i miris tamjana. On je Obožavani i Obožavalac.

Izraz «Ja Sam» treba se tumačiti ovako: «Ja sam Biće». Realno, Blagosloveni je Biće našega Bića, koji jeste i koji je bio i koji će doći. Imamo skupocen kivot (fizičko telo), nemirnu dušu i Duh (Intimus).

Ova ljudska trijada izdvojila se iz strašne božanske munje koja čini da se njen odzvon prostire po beskonačnom Prostoru, onda kada mi dolazimo na svet.
Svaki čovek ima svoj lični radijus koji sjaji punom snagom svoje slave u svetu neopisivih bogova. To je unutrašnji Hristos svakoga čoveka. To je Sefirotska Kruna kabalista, Kruna Života: «Budi veran do same smrti (kaže Blagodareni), i daću ti venac života (Krunu Života).» (Ap. 2: 10).

Onome koji ima saznanje, reč mu snagu daje. Niko je nije izgovorio. Niko je neće izgovoriti, osim onnoga koji ju je Inkarnirao.
 Slavlju Uskršnjeg Jagnjeta prisustvuju zvanice. Za stolom, anđelskom slavom, blistaju oni koji su je Inkarnirali. Kao munja je lice Najvoljenijeg.

Hristos je Armija Glasova. Hristos je Verbum. U svetu Večitog Božanstvenog ne postoji personalitet, ni individualnost, niti Ja. U Gospodu Najuzvišenije Adoracije svi smo jedno. Kada se Najvoljeniji pretvori u dušu, kada se neka duša pretvori u Najvoljenijeg, tada iz ove neizrecive smeše, božanske i ljudske, rađa se ono što mi nazivamo Sin Čovečiji.

Taj Veliki Gospodin Svetlosti, budući da je Sin Božiji, preobražava se u Sina Čovečijeg onda kada se pretvara u Ljudsku Dušu. Čovek-Sunce je rezultat svih naših pročišćavanja i naših gorčina. Čovek-Sunce je božanski i ljudski. Sin Čovečiji je finalni rezultat čoveka, sin naših patnji, svečana misterija transsupstancijacije.

Hristos je Sunčev Logos (Savršena Mnogostruka Jedinica). Hristos je Veliki Večiti Dah, dubok, neispitujući, emanacija iz neopisive dubine Apsolutnosti.

Hristos je naš neprekidni eternalni dah, i samom sebi duboko nepoznat... Naš Bozanski Augoide (Hristos-gr.).

Hristos je onaj čisti i neizreciv radijus i strašno božanski, koji je kao munja blistao na licu Mojsijevom... tamo, u svečanoj misteriji Planine Nebo.

Hristos nije monada. Hristos nije teozofski septenar (sedam tela u okultnoj čovečijoj anatomiji). Hristos nije Jiva-Atman. Hristos je zrak koji nas spaja sa Apsolutnošću. Hristos je Centralno Sunce.

U Orijentu Hristos je Kwan Yin (Melodičan Glas), Avalokitesvara, Vishnú.

Kod Egipćana, Hristos je Osiris, a svako koji ga inkarnira biva Osirifikovan.

Hristos je atmička nit Hindusa.

Sin Čovečiji sjaji, punom snagom svoje slave, na svečanom slavlju Uskršnjeg Jagnjeta.

Samael Aun Weor. Poruka Vodolije, pogl. 1.