Dijalektika Svesti

U ezoteričkom radu koji je u vezi sa izbacivanjem nepoželjnih elemenata iz naše unutrašnjosti, pojavljuju se ponekad neprijatnost, zamor i dosada.

Neosporno je da imamo potrebu da se stalno vraćamo polaznoj tački originacije i da ponovo vrednujemo fundamente psihološkog rada, ako stvarno čeznemo ka radikalnoj promeni.

Neophodno je da se voli ezoterički rad onda kada se zaista želi kompletna unutrašnja transformacija.

Sve dok ne volimo psihološki rad koji vodi ka preobražavanju, ponovno vrednovanje principa dokazuje se više nego nemoguće.

Bilo bi apsurdno da verujemo da bismo mogli biti zainteresovani za rad ako u realnosti mi nismo stigli da ga volimo.

Ovo znači da je ljubav neophodna kada pokušavamo ponovo i ponovo da revalorizujemo fundamente psihološkog rada.

Hitno je, pre svega, da znamo šta je to što se zove svest, jer ima mnogo osoba koje nikada nisu bile zainteresovane da ponešto o tome saznaju.

Svaka obična osoba poznaje činjenicu da jedan bokser koji doživljava nokaut pada u ringu i gubi svest.

Jasno je da kada se povrati, jadnom se bokseru ponovo vraća svest.

Kada dolazimo na svet svi mi imamo tri procenta svesti, a devedesetsedam procenata je raspoređeno u podsvest, infrasvest i nesvest.

Ona tri procenta budne svesti mogu da rastu srazmerno sa radom na nama samima.

Nije moguće da povećamo svoju svest isključivo fizičkim ili mehaničkim procedurama.

Nesumnjivo, svest se može probuditi samo na osnovu jednog svesnog rada i dobrovoljnih patnji.

Treba da razumemo da postoje različite vrste energija u našoj unutrašnjosti: prva – mehanička energija, druga – vitalna energija, treća – psihička energija, četvrta – mentalna energija, peta – energija volje, šesta – energija svesti, sedma – energija čistog duha.

Bilo koliko da umnogostručimo čisto mehaničku energiju, nikada nećemo stići da budimo svest.

Bilo koliko da uvećamo vitalne sile u našem organizmu, nikada nećemo postići buđenje svesti.

Mnogo psiholoških procesa postoji u našoj unutrašnjosti bez da ovi na neki način utiču na svest.

Bilo koliko da uvećavamo disciplinovanje pameti, mentalna energija nikada neće uspeti da probudi različite funkcionalizme svesti.

Sila volje, čak iako je beskonačno umnožena, neće uspeti da probudi svest.

Sve ove vrste energija bivaju raspoređene na razne nivoe i dimenzije, a sve to nema nikakve veze sa svešću.

Svest se može probuditi samo posredstvom svesnog rada i pravilnih napora.

Mali procenat svesti kog poseduje čovečanstvo, umesto da bude uvećan, obično je uzaludno utrošen u životu.

Očigledno je da kada se poistovećujemo (identifikujemo) sa svim pojavama iz naše egzistencije, uzaludno razbacujemo energiju svesti.

Trebalo bi da vidimo život kao neki film, bez da se bilo kada identifikujemo sa ijednom komedijom, dramom ili tragedijom. Tako ćemo uštedeti energiju svesti.

Svest u sebi samoj je jedna vrsta energije velike vibratorne učestanosti (frekvencije).

Ne treba da brkamo svest sa memorijom, jer su toliko različite kao i svetlost farova automobila od puta kojim se krećemo.

Mnoga se dela u našoj unutrašnjosti odvijaju bez ikakvog učešća onoga što se naziva svest.

U našem organizmu se odvijaju razna podešavanja i podešavanja, bez da u ovima učestvuje svest.

Motorni centar našeg tela može da vozi automobil ili može da pokreće prste koji dodiruju dirke klavira bez imalo učestvovanja svesti.

Svest je svetlost koju nesvest ne percipira.

Ni slepac ne percipira fizičku svetlost sunca, ali ona postoji sama po sebi.

Trebalo bi da se otvorimo kako bi svetlost svesti prodrla u strahovite tmine samoga JA, samoga sebe.

Sada ćemo bolje razumeti značenje Jovanovih reči, kada se u Jevanđelju kaže: „I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze (razume)“.

Ali, bilo bi nemoguće da može svetlost svesti da prodre u tmine samoga ja, ako prethodno ne budemo upotrebili divno čulo (osećaj) psihološkog samoopažanja.

Treba da otvorimo put za svetlost da bi osvetlila mračne dubine psihološkog Ja.

Neka osoba ne bi se nikada samoopažala ako ne bi imala interesa da se menja; takav jedan interes je moguć samo onda kada neko zaista voli ezoterička učenja.

Sada će naši čitaoci razumeti razlog zbog kog ih savetujemo da ponovo i ponovo vrednuju uputstva u vezi sa radom na sebi samima.

Budna svest nam dopušta da neposredno eksperimentišemo realnost.

Na nesreću, intelektualna životinja, na pogrešan način nazvana čovek, fascinirana snagom formulisanja dijalektičke logike, zaboravila je dijalektiku svesti.

Neosporno, moć za stvaranje logičnih koncepata dokazuje se da je u stvari krajnje oskudna.

Od teze može se preći na antitezu i posredstvom razmatranja stižemo do sinteze, ali ova krajnja nastavlja da bude u sebi samo intelektualni koncept, koji se ni u kom slučaju ne poklapa sa realnošću.

Dijalektika Svesti je neposrednija, dopušta nam da eksperimentišemo realnost (istinu) bilo koje pojave u samome sebi i posredstvom samoga sebe.

Prirodne pojave ni u kom slučaju se ne poklapaju tačno sa konceptima koje je pamet formulisala.

Život se odvija tren za trenom i kada ga kaptiramo radi analize, ubijamo ga.

Kada pokušavamo da izvedemo koncepte, posmatrajući bilo koju prirodnu pojavu, prestajemo ustvari da percipiramo realnost pojave i vidimo u ovoj samo refleksiju zastarelih teorija i koncepata koji nemaju ni najmanje veze sa opažavanom činjenicom.

Intelektualna halucinacija je fascinantna i mi po svaku cenu želimo da se sve prirodne pojave poklapaju sa našom dijalektičkom logikom.

Dijalektika svesti se zasniva na doživljenim iskustvima, a ne na prostom subjektivnom racionalizmu.

Svi zakoni prirode postoje u samoj našoj unutrašnjosti, i ako ih u našoj unutrašnjosti ne budemo otkrili, nikada ih nećemo otkriti u našoj spoljašnjosti.

Čovek je sadržan u Univerzumu i Univerzum se sadržava u čoveku.

Realno je ono što neko eksperimentiše u svojoj unutrašnjosti; samo svest može da eksperimentiše realnost.

Rečnik svesti je simboličan, intiman, od dubokog je značaja i samo oni budni mogu da ga razumeju.

Onaj ko želi da probudi svest treba da izbaci iz svoje unutrašnjosti sve nepoželjne elemente koji sačinjavaju Ego, Samo Ja, unutar kog se nalazi ubuteljena esencija.

Samael Aun Weor. Velka pobuna, pogl. Dijalektika Svesti