Eksperimentisanje večitih arhetipova

Autor Editor VOPUS

Koncept i reč jesu ista supstanca. Koncept je unutrašni i reč je spoljašnja. Ovaj proces je sličan na svim nivoima Savesti i u svim dimenzijama prostora. Ideje su samo apstrktni koncepti. Ideje su duhovni koncepti. Sve postojeće stvari u fizičkom svetu jesu kopije ovih arhetipova.

U toku onoga što se u Orijentu naziva Samadi (Samadhi), inicijat može posetiti, u astralnim ili superastralnim putovanjima, svet duhovnih arhetipova.

Mistička sadržina senzacija i transcendentalne emocije ne mogu biti objašnjavane zajedničkim jezikom. Reči mogu to samo sugerisati, signalizirati. Za istinu, samo Regalna umetnost Prirode može definisati ove superlativne i transcendentalne emocije. U svim serpentinskim (tantričnim) civilizacijama poznavala se Regalna umetnost. Piramide iz Egipta i Meksika, milenijumska Sfinga, stari monoliti, sakralni hijeroglifi, skulpture bogova, itd., jesu svedočanstva arhaičke Regalne umetnosti koja govori isključivo Svesti i čulima inicijata.

Inicijat uči, ovu Regalnu umetnost, za vreme mističke ekstaze.

dr Samael Aun Weor

Stanje ekstaze je radost koja se ne može definisati, koja ne zahvata samo senzornu i psihološku prirodu, već proizvodi osim ovih, u čovečijoj anatomiji, neku hiperosetljivost prema lepom i prema sublimnom, tj., prema onom što proizilazi da je strašno transcendentno ili transcendentalno. Eksperimentisanje ovog psihičkog stanja (Samadi), na kojemu se odnosio u gornje navedenim redovima dr Samael Aun Weor, ima unutar čoveka, kao instrument učestvovanja, ono što nazivamo SVEST, što nikada ne treba da se razume kao „intelektualno kultivisanje“, već, nešto drukčije, kao „fakultet kaptiranja (hvatanja) vidljivog i nevidljivog“, tako kako se na ovu (Svest) odnosili Kepler i sam Pauli.

Svaki ljudski entitet može razviti svoju Svest, ovaj kognitivni kapacitet, do maksimalnih visina; nema sumnje da bi radi ovoga bilo obavezano uspotaviti, kao glavnu temu, izučavanje svog sopstvenog života. Danas je intelektualna životinja, pogrešno nazvana Čovek, samo čaura u kojoj se oplođava autentičan Čovek, oslobođen od bilo kakvih kompleksa, psiholoških poteškoća, društvenih prepreka, nemira, želja i opskurnih i nekontrolisanih poroka, itd.

Zbog toga, u ime istine, treba da naglasimo, u suprotntosti sa mišljenjima mnogih psihologa, psihijatra i savremenih mentalista, evidentnu činjenicu da ljudska psiha pati od dubokog hipnotičkog stanja koje mu ograničava polje porcepcije, ne samo na fizičkom nivou, već i na psihičkom i duhovnom.

I ako želimo da upoznamo gadna skrivališta ove strašne realnosti, ništa bolje nego da apelujemo na izvor antičke nauke koja je bila poznata u davnim vremenima Filokalija (Philocalia), kasnije nazvana Gnoza, svedena, protokom vekova, na reč Filozofija (Philosophia), i kasnije maskirana sa terminom Psihologija. Ovo saznanje, ponekad opisano kao rezervisano nekoj samo-odabranoj eliti, bilo je vrlo detaljno komentarisano od strane dr Samael Aun Weora na sledeći način:

Imajući u vidu činjenicu da su gnostičke studije mnogo napredovale poslednjih godina, nijedna obrazovana osoba ne bi više napravila, kao nekada davno, jednostavnu grešku da uradi da se pojave gnostičke struje iz iskjučivo duhovne proizvoljnosti. Ako je istina da trebamo uzeti u obzir, u svakom gnostičkom sistemu, njegove helenističke i orijentalne elemente, uključivši Persiju, Mesopotamiju, Indiju, Tibet, Palestinu, Egipat, itd., nikada ne trebamo ignorisati gnostičke principe sadržavane i opažavane u sublimnim kultovima Nahuaša, Tolteka, Asteka, Zapoteka, Majaša, Inkaša, Čibkaša, itd. iz Indoamerike. Tako dakle, greška je da verujemo da je Gnoza samo jedna metafizička struja uvedena u nedrima Hrišćanstva. Naprotiv, Gnoza predstavlja jedan EGZISTENCIJALAN STAV sa sopstvenim karakteristikama, sa korenima u najstarijoj (antičkoj), uzvišenoj i prefinjenoj ezoteričkoj aspiraciji svih naroda, čija istorija, na žalost, nije dobro poznata mnogim modernim antropolozima.

Otvoreno govoreći i bez zaobilaženja reći ćemo: Gnoza je veoma prirodan funkcionalizam Svesti, ona je Philosophia Perennis et Universalis.

Gnoza jeste doktrina sinteze, primitivna, čovečanstva, imajući svoju originaciju isto toliko antičku koliko i svet. Reć JINA, iz koje proizilazi termin gnoza, nije drugo već kastiljanska pronuncija reči Gnosis; pravo njeno pisanje proizilazi od persiskog i arapskog i nije JINA, nego DJIN ili DJINN, i tako je vidimo korišćenu od mnogih autora. JANA, GNANA, YANA, ili GNOZA jeste, znači, JANOVA nauka, Nauka inicijatičke spoznaje i mnoge su varijante njenog imena, u svakom jeziku po jedna.

Cilj ove „specijalne“ spoznaje bio je taj, kao što smo već tvrdili i u drugim prilikama, da otkrije ljudskom biću mnogo istina koje se nalaze onostrano od njegovih običnih čula, dok ljudi, kao opšte pravilo, misle da su u vezi samo sa spoljašnjim svetom, ali Gnosticizam nas uči da smo takođe u vezi sa jednim unutrašnjim svetom ili sa jednim psihološkim prostorom.
Ovaj unutrašnji svet je veoma proširen i sadrži puno interesantnih stvari i od većeg značaja od onih sadržanih u fizičkoj okolini, prema kojoj stalno usmeravamo pažnju, koristeći se samo sa onih pet čula.

Hitnost koja se pojavljuje u najvećoj dubini čoveka u pogledu činjenice da želi da zna ko je, odakle dolazi i kuda ide, bila je uvek osnovna čežnja ovoga. Ovoj ancestralnoj potrebi pokušava da odgovori gnoza koja, kao revelaciona (otkrovljena) spoznaja, obelodanjuje istine latentno sadržane u ideološkim, mističkim, filozofskim, naučnim i umetničkim arhetipovima svih vremena. Ovako gledane stvari, čini da bude oportuno da se spomenu nekoliko gnostičkih savremenih postavki, koje nam kažu:

Pojava (Fenomen) jeste ona stvar koju je, na neki određen način, možemo opažati (perceptirati) našim fizičkim čulima, ili pomoću mehaničkih aparata. Numen (Noumen) jeste ono što ni čula, niti aparati ne stižu da perceptuju u nekoj pojavi. Esencija je onaj deo pojave koju ne možemo opaziti. Da dođemo do esencije neke pojave treba da bude cilj Spoznaje. Postoje različite teorije koje žele da objasne problem spoznaje, ali ono što je fundamentalno, jeste da svako ljudsko biće, kao subjekat spoznaje, dođe do Istine, odnosno da stiže da upozna ono što je pojava u njoj samoj, ne samo prividno, nego i esenciju.

Gnoza skreće pažnju, što se ovoga tiče, da dok Svest ostaje zatvorena u Ja, u Svoje Ja, moje sopstvene koncepte, moje teorije, itd., dokazuje se nemoguće poznavanje realnog fonda natprirodnih pojava. Otvoriti se prema novom nije lako. Na žalost, ljudi žele da vide i da otkriju u svakoj prirodnoj pojavi ili ekstrasenzacijskoj (onostrano čulima) sopstvene predrasude, prekoncepte, mišljenja i teorije; niko ne ume da bude receptivan, niko ne ume da vidi novinu sa čistom i spontanom pameću.

Da pojave govore mudracu bilo bi najpreporučljivije, ali mudraci ovog vremena ne umeju da vide pojave, žele da vide u ovima potvrdu svih svojih prekoncepcija. Kada u pojavama Prirode vidimo ekskluzivno, na primer, naše sopstvene koncepte, ne vidimo pojave, već koncepte. Drugim rečima: kada pokušavamo da postavimo koncepte opažajući tu i tu pojavu, u stvari, više ne perceptujemo realnost pojave, i u njoj vidimo samo refleksiju (oslikavanje) naših teorija, naših trulih koncepata koji nemaju ništa zajedničkog sa opažavanom činjenicom. Neka se vrši razlika, dakle, između KONCEPTA i REALNOSTI. Jedna stvar je koncept i druga sasvim različita, realnost života- slobodnom u svom kretanju.