Čista Nauka

Čista Nauka jeste neposredno iskustvo, živo i realno. Čista Nauka jeste viša etika, analiza stavljena u službu Bića.

Nauka ovih vremena je netačna nauka, nauka puna ličnih interesa; to je nauka koja ne ceni duhovne principe ljudskog bića, nauka kod koje cilj pravda sredstva, baš i kada ova uključuju fizički i psihološki bol bilo kog živog stvora. Takva Nauka kojoj reč  „progres”  služi za opravdanje najgorih užasa.

Pored ovoga, nauka naših dana je nauka koja danas tvrdi dogmatski jednu tezu, a sutra, sa arogancijom što je karakteriše, tvrdi baš suprotno. Nauka puna protivrečnosti koja, paradoksalno, govori da veruje samo u ono što vidi, a ipak uporno podržava nemoguće hipoteze koje se nikada nisu potvrdile. Ovo je moderna nauka.

Bilo je vrlo simpatičnih komentara; materijalistička nauka pronalazi svakog dana nove hipoteze. Ustanovio se, na primer, veoma zanimljiv lanac, izuzetno smešan, u vezi sa našim mogućim precima. Kao kralj ovog lanca pojavljuje se ajkula iz koje se pojavljuju, po materijalističkim antropolozima, gmizavci.

Smešna teorija, nije tako? Nastavlja zatim sa famoznim oposumom, stvorenjem sličnom krokodilu, ali  više  evoluiranim, kako se podvlači. I odavde prelaze na sledeću kariku tok velikog lanca čudesa, na neke životinjice, kojim se davao, u tim vremenima, veoma veliki značaj. Odnosim se specialno na lemuriene ili lemure kako se nazivaju. Dodeljuje im se diskoidalna placenta, stvar koja je odbijena od istih zoologa.

Nailazimo na strašne protivrečnosti materijalističke nauke. Problem se nastavlja smatrajući da se ova životinjica, koja je mogla postojati pre sto pedeset miliona godina, svojevremeno pretvara u majmuna i, na kraju, u gorilu. U ovom lancu, gorila je najbliži naš predak, predak čoveka.

Neki antropolozi ne zaboravljaju da unesu u ove probleme i bednog miša, čak štaviše, hoće da ga uključe u ovaj lanac. Kako? Na koji način? Traže se naravno sličnosti, čine da se veruje da oblik glave i ustiju ajkule stoji iza porekla drugih sisara i, među ostalima, brat miš.Činjenica da je neki lik sličan drugom, da bude osnova po kojoj će se tvrditi neka moguća descendencija, dokazuje se toliko empirično, u osnovi, kao i tvrdnja onih koji pretpostavljaju da je čovek bio napravljen od blata, onih koji tumače rečenicu bukvalno, ne razumevajući da je ovo samo simbolično.

A gde su veze? Kako je moguće da se od ajkule pojavi, tek tako, preko noći ili tokom vekova, gmizavac? Prošli su miliona godina, ai ajkule nastavljaju svoj život u miru. Nikad se nije videlo da se od neke vrste ajkula, bilo u Atlanskom ili Tihom okeanu, rađaju novi gmizavci. 

Ipak, zar nisu oni, gospoda materijalističke nauke, ti koji kažu da veruju samo ono što vide, da ne prihvataju ništa što nisu videli? Kakva strašna protivrečnost! Veruju svojim hipotezama i nikad ih nisu videli.

Isti su to moderni naučnici koji se suprostavljaju činjenici da postoje više dimenzije prirode i kosmosa. Da postoji četvrta koordinata, četvrta vertikala, ovo je neporečivo, ali to smeta materijalistima. Ipak, Ajnštajn je prihvatio četvrtu dimenziju.

U matematici niko neće poreći četvrtu dimenziju. Ali, ljudi materijalisti ove epohe, nikako neće da prihvate ovaj problem i to da  je moguća druga dimenzija ili više dimenzije prirode. Žele da se svi mi zatvorimo ili da se, protiv naše volje, samo-zatvorimo u trodimenzionalni Euklidov svet i, zbog ovog pogrešnog i absurdnog položaja u kom se nalaze, zadržavaju celokupnu fiziku u njenom razvoju.

Sada je čas kada bi već trebalo da postoje kosmički brodovi sposobni da putuju u beskraj, ali takva želja nije moguća dok fizika bude zatvorena u Euklidovoj dogmi trodimenzionalnosti.

Neće proći mnogo vremena do dana kada će se ove dimenzije prirode moći videti preko veoma delikatnih optičkih aparata. Ali, dok taj dan ne dođe, mi, gnostički antropolozi, možemo biti sigurni, da ćemo primorani da trpimo uvrede koje je trpeo i Pasteur kad je posmatrao svoje mikrobe.

Dakle, postoje dve vrste nauke: profana nauka i čista nauka. U čistoj nauci ne postoje teorije nego činjenice.

Oni koji još nisu otvorili svoju unutrašnju Pamet, oslanjaju se samo na teorije, na hipoteze za koje nisu sigurni. Zašto  treba da trpimo sve materialističke utopije? Zašto treba da prihvatimo dogmu evolucije, trodimenzionalnu dogmu? Zašto treba da živimo u svetu  hipoteza?