Gnoza kao Filozofija

Za istinu, Gnoza, kao filozofija, upliće uvek neku poruku, orijentaciju, učenje uvek upućeno prema svesti ljudskog bića koje poziva čoveka na svesno razmišljanje. Gnostička Filozofija  stalno trazi, čistom refleksijom, da podigne čoveka do visina REALNOG BIĆA (bozanstvo koje postoji u svakom čovečijem stvorenju).

Gnostički filozof voli mudrost i neumorno traga za istinom koja je sadržana u dubini njegove intimnosti.

Kada razgovaramo o filozofiji bila bi velika greška da se odnosimo samo na filozofiju starih grka, na filozofiju Platona, Sokratea, Solona.

Realno rečeno, kao filozofija, Gnoza jeste vrlo prirodan funkcionalizam Svesti i proklijava, kako smo već rekli, na različitim geogafskim širinama. Onaj ko misli da ona ima svoje korenove samo u Grčkoj, u Persiji, u Iraku, u Palestini ili u Srednjovekovnoj Evropi, greši; Gnoza, kao „Philosophia Perennis et Universalis” se sreće u svakom hinduskom delu, u svakom arheološkom kamenu itd.

Stigao je čas da razumemo, da u svim zemljama sveta treperi okultna mudrost. Stigao je čas da razumemo da je na podnožju piramida iz Egipta cvetala mudrost hijerofanata (inicijata). Stigao je momenat da znamo, da u piramidama iz Teotihuakana, čuje se još odjekujuća reč starih majstora iz Anahuaka…

U ime istine, treba da kažemo, da kosmička mudrost  dejstvuje i treperi u svemu što je bilo, jeste i biće. Tokom vremena , razni hijerofanti (upućeni u misterije) spoznaje blistali su u dubokoj noći svih epoha; bilo da je reč o Hermes Trismegistusu, tri puta veliki Thot-ov Bog Ibis, upisivajući mudrost na Smaragdnoj Tabli; bilo da se odnosimo na velike mudrace antičke Grčke, učeći mnoštva o Misterijama iz Eleusisa; ili o inkaškim sveštenicima koji blistaju kao sjajna sunca u Alto Cuzko iz Perua; ili o najvišoj mudrosti velikih inicijata iz Anahuaca…

Da, od ovuda, od otuda i od svuda, sjaji gnostička mudrost svih epoha, okultna mudrost.

Ovaj je momenat konfuzije: čovečanstvo se nalazi u haotičnom stanju, postoje svetske krize i porazi svih etičkih i moralnih principa. Ljudi su se lansirali u ratovima, jedni protiv drugih i svi protiv svih.

U ovim vremenima nemamo drugog leka osim da se udubimo u mudrost prošlosti, da izvlačimo iz kodeksa  tačnu orijentaciju koja bi nas vodila u ovom momentu, da se napajamo iz tradicionalnog izvora veličanstvene mudrosti prirode, da tražimo prve izvore kosmičke mudrosti.

Ovo je, prijatelju čitaoče, cilj Gnostičke Antropologije. Posredstvom obimnog istraživanja, Gnostička Antropologija traži da redefiniše one ETIČKE PRINCIPE koji predstavljaju kamen oslonac velikih kultura prošlosti.

Gnostička Antropologija jeste  PSIHANALITIČKA ANTROPOLOGIJA. Mi, posredstvom Psihoanalize, možemo izvući iz svakog predmeta (niše, piramide, grobnice, itd.), psihološke Principe koji su sadržani u ovim predmetima.

Posredstvom GNOSTIČKE ANTROPOLOGIJE upoznajemo se sa raznim svetskim scenarijima, otkrivajući u njima Arkanume ili tajne koje nam, u transcendentnom obliku, projektuju svetlost nad protivrečujućim enigmama postojanja.

Evidento je ipak, bez prethodnog informisanja od strane GNOSTIČKE ANTROPOLOGIJE, bilo bi više nego nemoguće rigurozno izučavanje Antropoloških raznovrsnih predmeta kultura Asteka, Tolteka, Majaša, Egipćana, itd, itd, itd.

Meksički kodeksi, egipatski papirusi, asirijske cigle, svici sa Mrtvog Mora, čudni pergamenti, isto kao i neki prastari hramovi, stare hieroglife,  sakralni monoliti, piramide, milenijumske grobnice itd. pružaju, u dubini svoje simboličnosti, gnostički smisao koji definitivno odmiče bukvalnom tumačenju i koji nikada nije imao objašnjavajuću vrednost eksklusivno intelektualne prirode.

Spekulativan Racionalizam modernih antrolopologa i istoričara umesto da obogate rečnik, žalosno ga osiromašuju, dok se gnostička izlaganja, napisana ili alegorisana u bilo kom umetničkom obliku, stalno orijentišu prema Biću. Ovaj veoma interesantan rečnik Gnoze, polu-filozofski i polu-mitološki, jeste onaj u kojem se prikazuje serija izvanrednih nepromenljivih, simboli sa ezoteričkom osnovom koji u tišini govore Svesti. Bogovi i ljudi dobro znaju  "da je tišina elokvencija mudrosti".