Apsolutno i Relativno

VOPUS | Gnoza

Filozofija

Autor Franklin Ugas

(ESEJ)

UVOD

Ako izbacimo faktore nespokojstva, zaradićemo duboki mir. Samo spokojno srce može stići do iluminacuje i do omnisciencije (sveznanja).

Kada Bodhisattva (Bodisatva) stiže do iluminacije, priprema se za omniscienciju.

Nemoguće je da neko stigne do omnisciencije ako pre toga nije naučio da živi među APSOLUTNOŠĆU i RELATIVNOŠĆU, među NEPROMENLJIVIM i PROMENLJIVIM.

Oni koji su prešli onostrano Iluminatornom (Prosvetiteljskom) Vakuumu i relativnosti života, eksperimentišu ono što se naziva TALITET.

TALITET jeste Velika Realnost slobodnog života u svom kretanju. Samo oni koji mogu eksperimentisati, po volji, TALITET, dobijaju dar omnisciencije (apsolutno saznanje).

Niko ne može stići do omnisciencije, a da predhodno nije zaslužio istinitu realnost spokojnog srca...

Velika Budistička Anihilacija je hitna, potrebna, neodložna. Trebamo umreti na svim nivoima pameti i da pređemo onostrano od Iluminatornog vakuuma i od egzistencijalnog relativiteta Univerzuma.

Hitno je da ostvarimo , unutar nas samih, ono što se zove TALITET.

TALITET je Velika Realnost, onostrano perverznosti i osvešćenosti.

U nedru TALITETA, onostrano perverznosti i osvešćenosti, nikada ne bi mogli postojati sveci. U TALITETU nema ničega što bi se moglo nazvati SVETAC.

Veliki Realitet je veliki Realitet, TALITET. Sveci i perverzni se obrću u Samsara Točku i zbog toga su vrlo daleko od TALITETA.

Ali treba da imamo veliku brigu oko psihičkih agregata samo-zasluga.

Psihički agregat samo-zasluga čini da se ponovo rađamo na nebesima ili na zemlji. Psihički agregat samo-zasluge nas udaljava od TALITETA.

Mi nikada nemamo realnih zasluga, jer onaj koji realizira bilo koje istinsko delo je Otac.
Prvi princip Gnostičke doktrine je TALITET ili VELIKA REALNOST.

Intimni Hrist treba da uništi u nama psihički agregat samo-zasluge kako bi nas nosio prema TALITETU.

SAMAEL AUN WEOR, “Pistis Sophia” otkrivena.

RAZVIJANJE TEME

Razgovarajmo sada o PARAMARTHI. Yogaschari interpretiraju ovaj termin na njihov način; smatraju da ovo zavisi od drugih stvari, odnosno, od PARATANTRE. Svako je slobodan da veruje što želi.

MADHYAMIKI čvrsto tvrde da PARAMARTHA je ograničena isključivo na PARANISHPANNU ili apsolutnu savršenost.

Nesumnjivo da prvi veruju i podržavaju da u ovoj Dolini Samsare postoji samo SAMVRITI-SATYA, relativna istina; nema sumnje da ovi drugi predaju i podržavaju RAMARTHASATYA, apsolutnu istinu.

SAMAEL AUN WEOR, “Moj povrtak u Tibet”, Poglavlje 25.

“ABSOLUTNOST” i “RELATIVNNOST” dva su termina koji su prouzrokovali u orijentalnom i u okcidentalnom svetu strašne intelektualne protivrečnosti i vatrene polemike koje na kraju ne vode nikuda, već stvaraju samo nerekonciabilne rascepe. I dešava se da, tako kako napominje V.M. Samael Aun Weor u svojoj knjizi „Velika Pobuna”, „dve pameti, vrlo disciplinovane, u intelektualnim gvozdenim strukturama, razgovarajući međusobno ili prepirući se o toj i toj realnosti, svaka će verovati u tačnost sopstvenog koncepta i u netačnost onoga drugog“ . I dalje, pita Majstor: „Koja je od njih u pravu?, ko bi mogao, na pošten način, dati garancije u jednom ili u drugom slučaju, u kom od njih, kocept i realnost, bili bi identični?“

Problem je da je svet, zbog postojećih mišljenja, podeljen u dve velike grupacije: materijalisti i spiritualisti (neka se pogleda konferencija V.M. Samaela, naslovljena “Spiritualizam, Materijalizam i Dialektika”).

Za pristalice dialektičkog materializma sve je relativno, i na osnovu ove postavke Formalne logike tvrde da „ ništa ne može da pređe onostrano ovoj relativnosti“, „ da apsolutnost ne postoji“, dok, na terenu spiritualizma u njegovim raznim oblicima, jerarhije određuju „dogme verovanja“ koje treba da budu prihvaćene sa osobinom „apsolutnih istina“ i čak i nepobitnim, preteći sa „ekskomunikacijom“.

Nemoguć trougao- otvaranje Unutrašnje pameti

Zanimljivo, u nedru spiritualističke struje na kraju XIX-og i početkom XX-og veka, pseudo-ezoteričke organizacije zasnovale su takođe dogmu sa karakterom „apsolutnost“, odredničku i zaključničku, kao što je slučaj dogme evolucije, preuzeta od materijalističke nauke i transplantovana doktrinama koje podržavaju mogućnost čovečijeg unutrašnjog razvitka.

U ovom zamršenom labirintu mišljenja, kako oni sa desne strane, tj. materijalisti, tako i oni sa leve, tj. spiritualisti, jesu vernici i čak i empirički, ali nikada istraživači ili poznavaoci pomoću direktnog iskustva onoga što podržavaju sa takvom „riguroznom logikom“.

Gnoza svih vremena, ona koja je uvek učila kako da se postigne otvaranje unutrašnje pameti da bi se moglo misliti istinitom slobodom, bez ikakvih dogmi, tvrdi da „postoji Apsolutnost“, i da „ona je causa-causorum ili relana originacija velike mašinerije relativnosti, odnosno beskonačnog Univerzuma sa raznim svojim dimenzijama i različitim lepezama fenomena koji se odvijaju u njemu“.

Treća sila se nalazi onostrano dualnom i relativnosti

Orijentalci nazivaju “Paratantra”, svet fenomena u kom je sve dualno i relativno, podvrgnut promenama i stalnim transformacijama; ali, ono što uglavnom religijsko i naučno mišljenje ignoriše je činjenica da pored ove dualnosti, postoji treća sila koja koncilira (posreduje) suprotnosti, tj.: trća neutralizujuća sila koja nam dopušta da stižemo razumeti afirmaciju i negaciju, život i smrt, Boga i Đavola, itd., stižući na ovaj način čak do korena, do prvih uzroka dualizma.

Ova treća sila, o kojoj je reč, jeste „TAO“, to je Superlativna Svest Bića, Centar jednog Magičnog kruga odakle možemo posredovati logične konfruntacije sa desne i leve strane Klatna posredstvom razumevanja.

Koristeći kapacitete za istraživanje svog sopstvenog Bića, Majstor Samael Aun Weor je istraživao stare tajne tekstove orijentalne mudrosti i u svom delu „Moj povratak u Tibet“ kaže nam sledeće (Poglavlje 1., Sedam Eternalnosti“):

Apstraktan Apsolutan Prostor je causa-causorum svega što jeste, bilo je i biće. Dubok i srećan Prostora jeste, sigurno, Nerazumljivo Božanstvo, mistički neizrecivi koren sedam kosmosova, misteriozno poreklo svega što znamo kao Duh, Materija, univerzumi, sunca, svetovi, itd. Ovo, Božanstvo, Prostor Sreće, strašna je realnost onostrana Univerzumu i Bogovima“ ... „Ono nema ni jednu dimenziju i jeste, stvarno, ono što jeste, što je uvek bilo i što će uvek biti; to je život koji intenzivno trpti u svakom atomu, u svakom suncu...

Apsolutni zrak Duha I Materije V.M. Samael nastavlja svoje delo, govoreći nam da

Ono, Apsolutnost, koren je Duha i Materije, ali nije ni jedno, ni drugo. To je onostrano zakonima Broja, Mere i Težine, širini, količini, kvalitetu, licu, naličju. Gore, dole, itd. Ono je to koje ima realnost onostrano mišljenju, verbumu, dejstvu. Ono ne pripada Vremenu i onostrano je tišini, zvuku i sluhu koji da ga perceptira; Ono je Nepromenljivo u dubokoj božanskoj apstrakciji, svetlost koja nije nikada bila stvorena od nekog Boga ili Čoveka; Ono je to što nema imena.

Dalje nam Majstor objašnjava koja je „prva diferencijacija ili promena Onoga pred kojim podrhtavaju Bogovi i Ljudi“, i govori nam o „Velikom Okeanu Duha, o Brahmi“, pojašnjavajući da „Brahma je Duh, ali Onaj, Nemanifestovan, nije Duh, već Netvorna Svetlost“.

Tako da, Majstor Samael nam razjašnjava ovu temu o Apsolutnosti i Relativnosti, koja ima veliku važnost za naše zadatke koje imamo u Gnozi, u uslovima u kojima u kulturno-duhovnoj sredini moderne epohe postoji psihološka opasnost koja se nalazi, u vrlo brojnim mišljenjima, naravno po kojima „nije moguće stići do apsolutnog, totalnog, radikalnog i definitivnog saznanja“.

postoji jedan Direktan Put koji nam pokazuje povratak prema Apsolutnosti.

Loš uticaj ovog apsurdnog načina mišljenja još nije bio proračunat na odgovarajućem načinu. Ipak, kontradiktorno je ponašanje intelektualaca, bilo oni religiozni ili ljudi od nauke. Zapadni teolozi, na primer, ubuteljeni su nažalost u dogmu pra-sudbine, kojom se, pored verovanja, prihvata mogućnost nekog „prosvešćenja“ ili nekog „apsolutnog savršenstva“ nekih biranih ili odabrenih osoba „a priori“ od Blaženog Boga. U međuvremenu , sa druge strane mnoštva se povlače iza „vuk dlaku menja ali narav ne“ ili opravdavaju svoje psihološke greške sa rečenicom kao „ljudski je grešiti“...

“U gnostičkim strujama nema dogme pra-sudbine. Ozbiljan Gnostičar, podvlači V.M. Samael Aun Weor, biran je a posteori“, odnosno samo-bira se. Postoji rečenica o ovom subjektu koja kaže: „Bog nema poželjne sinove, već sinove koji njega žele“.

Potrebno je puno refleksivnog ušenja, puno psihološke i duhovne prefinjenosti, realne i svesne, da bi se moglo razumeti da postoji jedan Direktan Put koji nam pokazuje povratak prema Apsolutnosti.