Presto na Nebu

«Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu [vrata pinealne žlezde], i glas prvi koji čuh kao trubu gde govori sa mnom, reče: Popni se amo, i pokazaću ti šta će biti za ovim. I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu seđaše Neko [Jagnje]. I Onaj što seđaše beše po viđenju kao kamen jaspis i sard [Sin čovečiji je sin živog kamena, a svi majstori su sinovi dragog kamenja Hrama. Kockasti kamen Jesod je seks]; i oko prestola beše duga po viđenju kao smaragd [aureola Mudrosti; Sin čovečiji je Duh Mudrosti]. I oko prestola behu dvadeset i četiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i četiri starešine gde sede [dvadeset i četiri starca koji guverniraju zodijak], obučene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim. I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koji su sedam duhova Božijih.» (Ap. 4: 1-5).

Onih dvadeset i četiri starešine (starca) postoje u Makrokosmosu i u mikrokosmosu; gore i dole: na nebeskom svodu i na atomskom svodu čoveka.

Kao što na nebu postoji zodijak, isto tako i na zemlji postoji jedan živi zodijak. Ovaj zodijak je čovek.

«I pred prestolom [Jagnjeta; kako na nebu tako i u čoveku] beše stakleno more, kao kristal [Ens Seminis]; i nasred prestola i oko prestola [koji se nalazi i gore i dole, u Univerzumu i u čoveku] četiri životinje, pune očiju spreda i odstrag [četiri životinje koje simbolišu svu nauku Velikog Arkanuma].» (Ap. 4: 6).

«I prva životinja beše kao lav [sakralna vatra], i druga životinja kao tele [so, odnosno materija], i treća životinja imaše lice kao čovek [merkur tajne filozofije, Ens Seminis], i četvrta životinja beše kao orao kad leti [orao u letu predstavlja vazduh].» (Ap. 4: 7).

Filozofska vatra treba da se traži u Ens Seminisu.

Na početku, ova vatra nije ništa drugo nego prazni i zemaljski izdisaj, ujedinjen sa seminalnom parom. Kada bude sveštenik naučio da se povuče od oltara bez da gubi ijednu kap sakralnog vina, tada se ova suva i zemaljska egzaltacija transmutira u strašnu Kundalinijevu munju. Dotačući ove visine, primamo Plameni mač.

Vatrom oplođeni Ens Seminis pretvara se u majstora i regeneratora čoveka. Vatra se napaja vitalnim vazduhom, pranom ili univerzalnim životom. Realno, vatra, na osnovu tolikih udisaja i izdisaja u toku najviše ekstaze ljubavi, stiže da se preobrazi u strašnu munju koja, dižući se kroz medularni kanal, otvara onih Sedam Crkava.

Plamenim mačem kosmičkog pravosuđa treba da obezglavimo Ja.

«I svaka od četiri životinje [životinje seksualne Alhemija] imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira ne imaju dan i noć govoreći: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji će doći.» (Ap. 4: 8).

Ovaj je strašni 6. Arkanum Tarota. Setite se da onda kada Mojsije svojom palicom udara Filozofski kamen, iz njega izvire čista voda života.

Muškarac je sveštenik i žena je oltar. Sakralno vino jeste Ens Seminis, čista voda života.

Prisetite se bakarne Mojsijeve zmije uvijene na Tao, odnosno na generatorskom lingamu. Seti se, dobri devotanu, duplog repa zmije koji formira noge solarnog petla Abraksusovaca (Abraxus). Sav rad u Velikom Delu sastoji se u oslobađanju iz začaranih prstenova zmije zavodnice; treba je pokoriti, pobediti, stati joj na glavu i dići je kroz medularni kanal da bi ona otvorila onih Sedam Crkava.

Arkanum broj 6 jeste borba između Duha i životinjske zveri. Broj šest predstavlja borbu između Boga i đavola, antagonizam između ljubavi i životinjske strasti. Šest krila četiri životinje puna su očiju koja nas prate gore i dole, na Nebu i u Ambisu.

«Teško tebi Ratniče, o, borče, ako tvoj sluga padne!»

Ne prosipaj sakralno vino iz tvog hrama.

«I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što seđaše na prestolu [unutar čoveka i unutar Univerzuma], što živi va vek veka [Jagnje], Padoše dvadeset i četiri starešine [u makrokosmosu i u mikrokosmosu] pred Onim što seđaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred presto govoreći: Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.» (Ap. 4: 9-11).

Onih dvadeset i četiri starešine zodijaka sa neba bacaju krune svoje pred Jagnje. Ovaj se događaj ponavlja u zodijaku čovek. Dvadeset i četiri atomske starešine mozga bacaju svoje krune pred Jagnje. «Kako je gore tako je i dole». Sve što se događa u beskonačno velikom razmeru, ponavlja se na beskonačno malom razmeru.

Jagnje je višestruka savršena jedinica. Postoji toliko Jagnjadi na nebu, koliko i ljudi na Zemlji. Realno, svaki čovek ima svoje Jagnje.

Kada Intimus otvara Sedam Crkava, treba da metne krunu ispred Jagnjeta. Intimus je Duh, Monada, Biće.

Intimus nije Jagnje. Intimus je emanacija Jagnjeta.

Samael Aun Weor. Poruka Vodolije, Poglavlje XIV