Društvena promena putem Individualne revolucije

Nesumnjivo, pretvorili smo se u pasivne posmatrače jednog dela sa mnogo grešaka, a koje se postavlja na scenu na našoj plananeti.

Trećina stanovnika planete nalazi se u siromaštvu, postoji glad u Rogu Afrike, a na planeti svakog dana umire od gladi 25. 000 osoba; drugi dobar deo osoba zahvaćen je strahom jer ne zna da li će moći da zadovolji osnovne dnevne potrebe, zbog ekonomske krize za koju nema nikakve odgovornosti: da ima hleba, odeću i sklonište. I dok se sve to događa, oni drugi obogaćuju se spekulativnim metodama i eksploatacijom. Zaista je previše onoga što se odvija pred našim očima.

Cilj života je da budemo SREĆNI, ali su retki oni koji SREĆU dotiču. Komplikovali su naš život činjenicom što su nas obavezali da primamo takvu edukaciju i društveno-ekonomsku strukturu, a koja nam ni čim ne pomaže da postignemo taj cilji i unutrašnji mir. Više od toga, naprotiv, umesto da nam pomognu da budemo slobodni i srećni, oni nas svakodnevno još više porobljavaju, a ovome doprinose koliko spoljni faktori, toliko i unutrašnji (ego).

Pored maksime: ”Ono što je u spoljašnjosti jeste refleksija onoga što je u unutrašnjosti”, koja je čist i jednostavan uzrok za svu svetsku situaciju, želimo da istaknemo i da denunciramo činjenicu da postoje neka socio-ekonomska kretanja, koji budući da su iznad nas, mi ih ne vidimo, ali nas oni uslovljavaju u svim domenima našeg života. Postoje globalna kretanja, koja nam nažalost čine mnogo zla, pričinjavaju bol i patnju našem bratu – čoveku. Samo unutrašnja i duboka transformacija ljudskog bića, stvar koju Gnoza predlaže, može da nas oslobodi od nezdravih posledica koje nam se približavaju u neizbežnom obliku.

Nalazimo se u svetu u kom nisu svi spremni da žele i čine dobro bližnjem. Nalazimo se u edukovanom društvu, ali zasnovanom na kompetencijama i tržišnoj privredi, odnosno: ”ono što me zanima to je da mogu da zaradim novac i da je meni dobro”. Bez obzira na metod, ili posledice, videli to drugi ili ne videli. Živimo u društvu i u ekonomiji Ego-a, Ja-a, individualizma, egoizma. 

Prevaspitavanje društva i svih društvenih slojeva izgleda nam isto toliko potrebno, za drugačije usmeravanje sveta, koliko je to moguće da se realizuje, ali se dokazuje da je teže kada su naši socijalni lideri veoma duboko umešani u strukture koje žarko brane potrošačko društvo i tržišnu privredu. Kada im se predlažu novi programi za integralnu edukaciju ili koji bi stimulisalsali Svest, ponekad gledaju na to kao na nešto smešno iimejavaju se, a drugom prilikom vide ovu stvar kao sektašku ili čak i opasnu, jer će se izgubiti moć i dominaciju nad društvom. Ovo je razlog zbog kog se mora otpočeti da se dejstvuje na lokalnom nivou u malim razmerama, može se početi ovde i sada, dejstvujuću na naš sopstveni oblik bitisanja.

Tako ćemo preći na nabrajanje serija loših dela i njihovih posledica, koje DANAS doživljavamo u našem društvu, a koje nas SVE USLOVLJAVAJU, da bismo postali svesni njih, s tim da tražimo u mogućnostima svakoga od nas one sposobnosti koje bi nam mogle pomoći da se uravnotežimo i da se oslobodimo od takvih dela i njihovih posledica:

• Firme da bi prodavale i da bi konkurisale u takozvanoj „privredi slobodnog tržišta“, stimulišu želje stanovništva, čine da stvari želimo. Radi toga, stvorili su reklame (publicitet), tehniku da nam prodaju ono što nam je potrebno.


• Banke su stimulisale i učinile da želja bude moguća. Pozajmile su nam novac da bismo mogli dati želji slobodu ispoljavanja. Ovaj novac, one same efektiivno ne poseduju, postoji samo njegov jedan deo i postoji papir na kom se potpisujemo, ali mi, da, kada ga nazad dajemo iz naših mesečnih plata činimo da on bude realan. Onda kada mnogo klijenata koji su tražili kredit ne mogu da ga vrate, tada nastaje bankarska kriza. Svojevremeno, banke ne mogu da vrate novac drugim bankarskim institucijama od kojih su uzele novac sa niskom kamatnom stopom i tada nastaje veliki problem. Ovde se nalazi špekulisanje i konstantna zarada banaka, u mesečnom učešću njihovih klijenata. Svakako, niko nema keš novac, svi pozajmljuju, jer je njihov posšao špekulacija. OVO JE BANKA. Uspostavlja i dopušta konzumaciju u zamenu stvaranja duga i špekulacije, da bi posredstvom ovih zaradila milione. Nekolicina se obogaćuje na račun napora i patnje radničkog mnoštva koje se bori da zaradi gotovinu i vrati svoje kredite


• Špekulacija. Citiramo doslovno:
  

  "Sada kada je afera sa hipotekama eksplodirala, banke ulažu svoje investicije da bi špekulisale sa cenom hrane. Pre toga su špekulisale, takođe, ulaganjem novca na tržište oružja i za druge sumnjive afere. Prodaju klijentima investicije u ovim dobrima, a na taj način onda kada oni zarađuju novac, znači da će milioni osoba u siromašnim zemljama biti u velikim teškoćama radi nabavke osnovne hrane, jer će ova da bude skuplja kao posledica špekulacije u vezi sa njom."
  Objavljeno 21. aprila, 2011. u “Semillasysaludu".

  Razumemo, takođe, da onda kada internacionalni organizmi (FAO, Unicef itd.) i same zemlje kupuju radi sopstvene potrebe i radi ishrane siromašnih zemalja, plaćaju više cene koje, malo pomalo, obogaćuju špekulante.

  Po nekoj studiji već preminulog Lemana Brodersa, špekulacija alimentarnog fonda skočila je od 13.000 miliona na 260.000 miliona u periodu 2003-2008. Ne iznenađuje da je cena hrane porasla na odgovarajući način od 2003. Administrator fonda visokog rizika Majkl Mejsters procenio je da na tržištima pod nazorom u SAD, 64% od svih ugovora za pšenicu nalazili su se u rukama špekulanata bez ikakvog interesa za samu pšenicu. Oni su je samo posedovali predvidivši inflaciju cena i preprodavali je. George Soros rekao je ”...bilo je kao kada bi u tajni oteli da bi u vremenima gladi zaradili na višim cenama.”

• Krediti. Budući da se stimuliše potrošnja da bi tržišta mogla da nastavljaju aktivna, u porastu (i da bi mogla da donose profit velikim firmama), zemlje moraju da i dalje kupuju sirovinu, da plaćaju čitavu armiju funkcionera, usluga i da ulažu invisticije u zemlji da idu u korak, da se modernizuju i one ograniče svoj narod. Radi toga, u ključnim momentima, vlade traže kredite. Ove kredite daje MMF (Međunarodni monetarni fond) i MB (međunarodna banka) sa kamatama. Kao posledica, zemlje postaju takođe zadužene.


• Dug i prodaja sopstvenih resursa. Kada se zemlje zaduže vrlo mnogo kod MMF na duže vreme, što se danas događa u svim zemljama sveta, predlažu im se mere austeriteta: a) da umanje unutrašnju potrošnju, a to se sprovodi smanjivanjem plata, otpuštanjem radnika uglavnom u sektorima edukacije, vladinih institucija i zdravstva; i b) da traže još više likvidnosti, što bi mogli da postignu samo prodavanjem sopstvenih resursa: nacionalne, mineralne i naftne kompanije, itd. ... na ovaj način, zemlje prestaju da budu vlasnici sopstvenih resursa i postaju zavisne od spoljašnjih diktata, da ne bismo rekli diktatoria, i od velikih korporacija koje su zavladale njihovim resursima, a na kraju, pošto zemlje imaju limitirane resurse, moći će da plaćaju samo ogromne kamate i da ostanu stagnirajući stalno u spoljnim dugovima. Ovo je tržište slobodne privrede. ”Slobodna” jeste ironičkni pridev, kao što će i čitalac razumeti. Danas se diktatura sastoji iz besede "politička korektnost". Ako bi se neka vlada suprotstavila ovim merama traži se da menja mišljenje ili na sledećim ”demokratskim” izborima traži se nova vlada, ”kooperantnija. ”.


• Masivna "POMOĆ". Drugi divlji oblik dejstvovanja je da se šalju u siromašne zemlje tone hrane sa niskom cenom. Ovo je druga strategija velikih svetskih korporacija koja je, kobajagi, kao humanitarna pomoć. Pošto je na unutrašnjem tržištu ova hrana mnogo ekonomčnija nego žitarice proizvedene u istoj zemlji, poljopreivrednik ne može da proda svoje proizvode, jer su skuplji od onih koji su stigli kao poklon iz spoljašnjosti. Pošto se unutrašnja proizvodnje ne subvencioniše, zemljoradnik, u očajanju, ostaje bez posla, emigrirajući prema predgrađima siromaštva oko velikih prestonica. Ovu stvar NVO obelodanjuju od pre desetak godina, ali se ništa nije izmenilo.


• Započinje novo svetsko poljoprivredno uređenje. Velike kompanije i korporacije: indijske, kineske i drugih država, isto tako, kao što je korporacija AGRA (konstituisana od Fondacije Bil Gejt, F. Rokfeler i giganata biogenetike: Syngenta, Monsanto, Dupont-Pioneer) čine velike invisticije u Africi, kupujući za male cene zemljišta radi ekstenzivnih kultura. To opravdavaju da na taj način pomažu vladama da isplate dugove, da im spašavaju privredu i stvaraju radna mesta za stanovništo. Realno, ova kupovina dovodi do krčenja šuma, gubljenja prirodnih resursa i velikih ljudskih seoba, dok su meštani koji kultiviraju ta zemljišta prisiljeni da ih napuštaju.


• GMO stvara zavisnost. U pozadini ovih ekstenzivnih plantaža koje se organizuju na svim kontinentima, a koja će se sada implementirati u Afriku, nalaze se firme kao Pioneer-Dupont, Monsanto – svetski lideri GMO (Genetski modifikovani organizmi gde imaju patente na svetskom nivou) i biohemijska industrija koja uključuje pesticide za kulture, sestre naftne industrije. To su one firme koje su specijalizovane za stvaranje hibrida koji se u drugoj generaciji pretvaraju u biljke veoma slabog učinka, a na ovaj način se osigurava da će poljoprivrednik morati nadalje da kupi njihovo seme i da neće moći da iskoristi višak kao seme za sledeću godinu. Sve to, samo da bi prehrambeni proizvodi bili ekonomičniji (ali manje zdravi) i maksimalno  profitabilni za „okcidentalna društva u krizi“, a koja su davala mizerne plate u zemljama gde eksplotišu. Debela afera.


• Politička manipulacija. Velike kompanije i ekonomske moći interesuje da ponekad održavaju slabe vlade ili diktatore u zemljama u kojima izvlače sirovine. Zbog toga neposrednu intervenišu, ali tajno, u njihovim vladama. Primer je Kongo, Irak, itd...


• Edukacija i programi za studije: svaka zemlja u razvoju poslala je svoje važne i najistaknutije ljude da studiraju „moderne edukativne programe“ razvijenih zemalja, a u ovom tako jednostavnom obliku koloniziraju se umovi i propagiraju se edukativni modeli i poroci od jedne zemlje prema drugoj. U pozadini ove stvari nalazi se vrlo dobro planirana namera da se perpetuira ignorancija i da se stvaraju mirne ovčice, korisne mašine društveno-ekonomskom sistemu. Ova stvar se događa i u drugim domenima saznanja: medicini, politici, ekonomiji, ... uslovljava se iz spoljašnjosti oblik viđenja i mišljenja, zahtevajući da im se tako čini usluga kada ih upisuju na najbolje univerzitete; u realnosti, oni su na intelektualan način programirani da perpetuiraju uzastopnost i privrženost na tom socio-ekonomskom pravcu.


• Sada, da bismo zaključili predstavićemo portret sveta farmaceološkog zdravlja. Laboratorije su preduzeća. Ono što prvenstveno traže preduzeća to je trgovina, a lečenje je u drugom redu. Ako neki lek leči neku bolest postaje nerentabilan. Ali ako bolest nastavlja sa tim lekom, a osoba može da živi u relativno dobrim uslovima u životnoj zavisnosti od tog leka, onda je divna afera. Vakcini i strah od bolesti, takođe su veoma rentabilni; setite se skandala i afera famozne pandemije gripa A (H1N1) koja nije ubila skoro nikoga, ali su prodalo milioni vakcina u čitavom svetu; bila je manipulacija posredstvom straha i na kraju velika afera (zarada). Medicina ne istražuje lekove, ali laboratorije da. Na kongresima medicine, koji su finansirani od strane laboratorija, lekari slušaju samo o uspesima, pripremaju ih i ubeđuju da koriste njihove proizvode. Realno, za njih ne postoji alternativa, naučna i skeptična edukacija koju su primili na univerzitetu. Upravo ih zadužuju da ne veruju alternativnim lekovima i metodama.


• Rezimirajmo: Sve što se ranije izložilo jeste upravo to što danas stvara nezadovoljstva u društvu, neraspoloženje, nasilje, društvenu revoluciju koja na kraju nikada ne šteti velikom kapitalu, koji se krije, rasprostranjuje – pati samo svetska populacija. Pati od početka do kraja: manipulacija, eksplotacija, napetost koju proizvodi kredit ili napuštanje svoje zemlje, krah, bolest, glad, kriza,... i na kraju posledice same revolucije i rat. Sve je ciklično, sve će kasnije ponovo početi i ponoviće se istorija...


Sve ove tačke koje smo pomenuli mogu da nas ogorče, čine da se osećamo mali i manipulisani. To je realnost oko nas. Onda kada smo se rodili ušli smo u scenarij koji je zapravo scenarij samog života i zakona koji oni guverniraju. Sada ovi moćnici vode igru ignorišući zakone karme i darme, povratka i rekurencije, itd. ... ali mi možemo da otpočnemo da bivamo svesni samih sebe; tada ćemo početi da svatamo šta je realno i šta je prolazno i zemaljsko. One osobe koje se smatraju superiornije zato što su bogate ili manipulišu svetom, nisu ni manje ni više od nas – rađaju se, obolevaju, pate i umiru kao i mi. Možemo da ih zamislimo kako sede na WC-u, a čak iako imaju velika kola, rezidencije i mnogo novca, imaju iste potrebe kao i mi. Moguće je da imaju više poroka i želja koje mogu platiti, ali ovim oni nisu srećniji. Treba da razumemo da je sreća unutrašnje stanje povezano sa savešću, nikada nije rezultat zadovoljavanja i slobode koja se daje životinjskom egou, koji nam uvek više komplikuje život.

 Na kraju svet je teledirigovan, ali naše živote mi treba da usmeravamo i guverniramo. Ne treba da budemo više fanatični, niti protiv-sistema, nego svesni naše realnosti i onoga što nas okružuje. Samo tako, postavši duboko svesni, naći ćemo potrebni stimulans za preobražaj sopstvenog života, stvar koja je bila nazvana revolucija Svesti, za koju vas pozivamo da je ostvarimo u svakome od nas, da bismo među svima, našim primerom, provocirali jedan veliki društveni preobražaj.

Na ovoj veb-stranici Vopus-a ispoljava se naš predlog unutrašnje individualne revolucije. Pozivamo te da nastavljaš da je konsultuješ. Posećuj naš odeljak sa kursevima radi ličnog razvitka i nećeš se pokajati.

Postoji samo jedno dobro – spoznaja.
Postoji samo jedno zlo – ignorancija.
Konfučijus (Confucius)