Kako stići u Carstvo Oca |
Autor Óscar Uzcategui Q. | |||
Humani Majstor Samael Aun Weor uči nas u svom Jevanđelju, U Petom Jevanđelju, U Petoj Istini, kako da stignemo u Carstvo Oca. Nesumnjivo je da Jevanđelje ima tri dela: jedan deo koji je psihološki, drugi deo koji je alhemijski i treći koji označava da trebamo dati i poslednju kap krvi za Čovečansto. Sve ovo sledi jedan veoma inteligentan pripremljen plan, od strane Intimnog Hrista koji se manifestovao posredstvom Majstora Samaela Auna Weora. O trećem i drugom Faktoru imamo mnogo informacija. Postoji mnogo alhemijskih informacija i postoji dosta informacija o onome što treba da znači naše Žrtvovanje za Čovečanstvo. Ali, ipak, psihološko pitanje nastavlja da bude nerešena materija. Radi ovoga, prva od etapa koju trebamo slediti počinje sa dubokim SAMOOPAŽANJEM. Mi još nismo razumeli ovu stvar samoopažanja. Posvetili smo se da opažavamo, ali sočivo samoopažanja nije uvežbano, postali smo posmatrači ponašanja drugih, a ne naših. Imamo potrebe da opažamo kako se osećamo momenat za momentom, u bilo kom mestu, kako razmišljamo i očigledno kako i šta govorimo i kako dejstvujemo. Gnoza dobro govori: momenat u kom se ne samoopažamo može stvoriti personalnu, porodičnu ili institucionalnu katastrofu. Mi smo izabrali put koji ima kao fundament asketski i stoički život. Šta je stoicizam? Stoicizam je doktrina i karakteristika svih oslobođenih, da sa pomirenjem prihvate bol koji se nalazi na nekom putu. Ovo znači biti stoičan, ne protestovati. A taj drugi deo je, upravo, činjenica da se želi nestati kao egoički entitet. Ova su dva fundamenta naše doktrine, imamo potrebe da se dezegoiziramo, ako želimo da se individualiziramo. Ovo je vrlo težak posao i imamo potrebe za Divinalnu pomoć. Ovde stupa u pomoć MOLITVA. Asket, anahoret, to je neko koji je sve vreme u komunikaciji sa Bogom, imamo potrebe da razgovaramo sa Bogom, ovo znači „moliti se". Potrebna nam je pomoć od strane Sideralnih Genija, da nam šalju emanacije, koje da nam pomažu na Putu. Potrebno je da se molimo našoj Božanskoj Majci, njenim raznim aspektima, jer nam svaki aspekat može pomoći na različite načine. Potrebno je da se molimo našem Ocu, da mu tražimo zaštitu, rukovođenje, orijentaciju i da mu se zahvalimo što nas održava na Putu, za materijalna i duhovna dobra, koje nam on pruža u pogodnim momentima. Potrebno je da se molimo Velikom Zakonu. Onaj koji se ne moli stalno Velikom Zakonu, izgubljen je, zato što mi želimo da se oslobodimo i svako koji želi da se oslobodi treba da plati svoje dugove... Treća etapa je MEDITACIJA. Venerabilan Majstor Samael je rekao: „JA sam se molio za žarko moljenje, meditirao sam da bi razumeo i radio sam u Alhemiji da bi eliminisao". Meditacija je dnevni hleb za mudrace. Niko neće preživeti na ovom Putu, ako ne realizira bar dve relaksacije pameti dnevno. Pamet je naš najveći neprijatelj, to je Sotonin prestol; imamo potrebe da pamet bude vedra, mirna. Kada je pamet kao jezero mirna, tada se pretvara u ogledalo u kom se ogledavaju zvezde. Ove zvezde su različiti delovi našeg sopstvenog Bića, koji nam šalju njihovu svetlost kada smo u prijemnom stanju. Niko se nikad neće moći približiti Ocu, ako ima stalno uzburkanu pamet. Meditirati znači tražiti mir, kaže Venerabilan Majstor Samael Aun Weor. Četvrti zahtev je POSVEĆENOST. Fali nam posvećenost. Trebamo imati posvećenost, a posvećenost je Volja Očeva koja se treba u nama ispuniti, bilo šta bilo. Kada je Apostol Petar doznao da će Nero baciti hrišćane u rupu sa lavovima, kao ljudsko biće što je bio, uplašio se i hteo je otići iz Rima, a kada je izašao iz Rima čuo je glas Majstora Aberamentho (Isus Hristos) izgovorivši poznatu rečenicu : „Quo vadis, Petrus?", Gde ideš Petre? A on, kaže istorija, mu odgovori: „Da širim tvoje učenje, Gospode". I Isus mu reče: „I ti ideš iz Rima dok moji pate? Sada kada si im najpotrebniji. Vrati se u Rim!". ... a on je već znao šta će slediti: bio je razapet sa glavom na dole, javno. Ovo je bila njegova odluka: da prihvati sa posvećenošću takvu strašnu stvar o kojoj je on znao kako će se završiti. Svi Veliki Inicijati bili su posvećeni. Pavle iz Tarsa, kada se konvertirao u hrišćanstvo, posvećen, platio je glavom, gilotinom. Jovanka Orleanka, prava žena hristifikovana, privržena je platila glavom cenu inicijacije, na lomači, ne protestirajući. Peti zahtev je ISTRAJNOST. Trebamo biti istrajni u našim praksama, istrajni u studiranju doktrine. Nesmemo biti lenji. Doktrina treba da se pretvori u krvnu struju koja da nam dnevno pere telo. Treba da funkcionišemo ekskluzivno sa parametrima doktrine; ceo naš život treba da funkcioniše sa parametrima doktrine. Kako se ovo može dogoditiako ne izučavamo doktrinu? Ako imamo sva dela Petog Jevanđelja na raznim jezicima, u raznim izdanjima, a mi ih ne proučavamo jer nismo istrajni pri učenju! Trebamo biti istrajni u našim pregovorima sa Velikim Zakonom, istrajni u radu sa vodama, istrajni da vodimo računa o verbumu (reči), istrajni u širenju naših učenja, u izdavanju našeg Jevanđelja. Posle istrajnosti dolaze DOBROVOLJNE PATNJE. Šta je dobrovoljna patnja? To je namerno provocirana gimnazija (psihološka). Sa kojim ciljem? Sa ciljem da otkrijemo i eliminišemo ono što je suprotno Biću. Mnogo puta smo rekli i ponovo kažemo: Kada je Majstor želeo da proučava svoju lenjost, onda se budio u 3 ujutru iz svog prijatnog sna, iz svoje postelje, da bi legao na tvrdi i hladni pod njegovog stana, imajući umesto jastuka, ciglu; tako je on hteo da iz njega izbaci atome lenjosti. Nama su potrebne namerno provocrane dobrovoljne patnje, ali ako mi, u najsitnijoj situaciji u kojoj proklija neki aspekat naše psihologije, protestujemo, ne stvaramo atmosferu da se približimo Biću. Pored dobrovoljnih patnji, nalaze se SVESNA POŽRTVOVANJA; Iako izgleda da je isto, nije. Šta je svesno požrtvovanje? Postoje bolna žrtvovanja. Kada inicijat doživljava svoje procese, traže mu se zastrašujuća požrtvovanja, svesna požrtvovanja. Kada je Majstor Samael dobio zadatak, u unutrašnjosti, da ide u svet i širi ova učenja, bio je oženjen sa svojom prvom suprugom i imao je i dva deteta, koji su bili jako mali. Pošto ona žena nije ni za šta u svetu da ga sledi, Bela Loža mu je rekla: „Evo, ili ćeš ostati sa njom i nećeš obaviti svoj zadatak ili ćeš je ostaviti i otići!". I sa velikim bolom u svojoj duši, ostavio je onu decu i ženu i otišao je sam. Svaki put kad je mogao, slao je ponešto novca tim decama, bilo gde da se nalazio. Ovo su svesna požrtvovanja, veoma gorka. Osmi je STRPLJENJE (Pacijencija). Poslovica kaže da „strpljenje je majka nauke". To je interesantno, ako rastavimo reč „paciencia" (sa španskog- strpljenje) daje „pa"-„ciencia" (nauka), „da imamo nauku", „da imamo svetlost". Takođe, jedna gnostička poslovica kaže da „Strpljenje je kapija gnostičarskog vrta". Potrebno nam je strpljenje svetog Jova. Imamo potrebe za strpljenjem, zato što je otapanje Egoa vrlo sporo; postoje Psihološki agregati koji mogu istrajati 11, 12 i 13 godina dok ih ne eliminišemo, iako uporno insistiramo na njima, jer su ponekad karmički dugovi u pozadini ovih Jaova... Vatra koja nam toliko nedostaje, Sakralna Vatra, realizuje procese i čudesa u našoj unutrašnjosti malo pomalo, nije nešto mehaničko. Samo zaslugama srca i sa smrću koju realizujemo, Stela Maris će uraditi svoj posao, pršljen za pršljenom, unutar našeg kičmenog stuba. Dakle, iz ovog razloga Hristos, Majstor Aberamentho je govorio: „Strpljenjem ćete zadobiti duše". Deveta potražnja je NE OBJEKTIRATI (ZAMERATI), a mi smo se pretvorili u stvorenja koja zameraju i prigovaraju na sve i svima. Na mehanički način, budimo se objektirajući i idemo na počinak objektirajući. Objekcija je kočnica postavljena slobodnom fluksusu energije koja prema nama dolazi od našeg Bića. Objekcija je oslobađanje sila koja su suprotna Biću, egoične sile, a to oslobađanje sprečava slobodan protok energije od Bića u nama, kao neki kratki spojevi. Potrebno je da manje objektiramo. Ovo je objekcija: afirmacija Egoa. Takođe, posvećenost je prihvaćenje Bića u svim momentima, i njegovih želja, bilo da su dobre ili loše. Objekcija i posvećenost jesu potpuno suprotne. Deseti zahtev je PONIZNOST. Imamo potrebe da budemo ponizni. Poniznost nema veze sa poziranjem. Kineska poslovica kaže: „Kada neko shvati da je ponizan, prestaje da bude ponizan". Ne treba da dozvolimo da nas mistička gordost kontroliše, jer je to najštetniji otrov koji je uništio mnoge Bodisatve (Bodhisattva). U vremenima Isusa Hrista, Simon MAG, koji je bio mag, nije hteo slediti ni apostole, niti Majstora Aberamentha, jer je on kazivao: „Meni sam ja sam dovoljan "; i zbog mističke sujete, sada je u involuciji. Izdajstvo u misterijama, plaća se sa involucijom. Otac ne voli gordost i sujetu u devotanu, ne podnosi ih. Prema tome, smešno je da dopustimo da budemo nošeni mitomanijom. Nikada nismo mi ti koji se autorealiziramo, onaj koji se autorealizira je unutrašnji Majstor, On (Intiman) se autorealizira, a ne mi. Mi smo kutija, ta koja mu služi kao instrumenat da bi se on Autorealizirao. Ako se budemo odvijali u ovim psihološkim parametrima, sve ostalo će ispasti dobro, sve ostalo će se ostvariti samo po sebi.
Oskar Uskategi (Óscar Uzcategui), Izvod iz konferencije: „Zahtevi koji su potrebni da bi se približili Biću", Girona, Španija, 27. 10. 2009.
|