Za malobrojne..., za one koji znaju da...
Prolazi vetar, prolazi oluja, a takođe i lepo vreme. Prolaze dani, godišnja doba, godine, vekovi i milenijumi. Prolazi radost i tuga, melanholija i ispunjenost. Prolazi praznik i gladovanje. Prolazi bogataš i siromah, nakićena kuća i slamnata koliba. Prolazi uspeh i prolazi poraz. Prolazi detinjstvo, mladost, zrelost i smrt. Prolaze svanuća i zalasci, rukujući se. Prolazi lepa žena i zgodan muškarac. Prolaze sinovi, unuci i praunuci. Prolaze pesme i tišina. Prolaze lepi pejsaži i suve pustinje. Prolazi dan i prolazi noć. Prolazi ljubav i mržnja. Prolazi prijatelj i neprijatelj.
Sve prolazi, prolazi sve i tako usamljen, oh, Bože moj, TEBE IMAM. Ti si ono što si uvek bio, ono što jesi i ono što ćeš uvek biti. Ti si jedina realnost, nepromenljiv, božanstven i večiti. Ti si Osiris, Gospode moj. Ne napuštaj me nikada!
Óscar Uzcategui. Sećanja tebanskog sveštenika , pogl. 24.
